Um, telo i emocije su delovi istog sistema i međusobno utiču jedni na druge. Između njih postoji stalna komunikacija i kada smo u stresu, ubrzava se puls i plitko dišemo. U stresnim situacijama dubokim disanjem možemo da stabilizujemo opšte stanje psihofizičkog sistema.

Dubokim disanjem ulazimo u režim detoksikacije organizma, jer se 70% toksina izlučuje upravo disanjem. Pravilnim disanjem se uspostavlja kontrola nad kretanjem energije u telu i svakom njegovom organu. Većina ljudi diše plitko, samo gornjim delom pluća. Dubokim disanjem pomažemo srcu da bolje reguliše krvotok i tako svaka ćelija tela bolje obavlja svoju funkciju, organizam se lakše, brže i bolje oslobađa toksina. Kako se izvodi troslojno disanje? Pažnja je usmerena na disajni tok − prvo izdahnemo sav vazduh iz pluća i stomaka, polako punimo stomak vazduhom, potom srednji deo pluća i na kraju gornji deo pluća. Ritam rasporedite tako ta svaki deo traje jednu trećinu udaha. Bilo bi dobro da izdah traje duplo duže od udaha i da udišete i izdišete isključivo iz nosa. Umesto da disanje i dalje ostane jedan od spontanih ritmičko-mehaničkih procesa, bilo bi dobro da svesno, polako uvedemo u naviku aktivno disanje.

U početku je dovoljno svesno i aktivno praktikovati disanje 3 do 5 minuta dnevno, dok se organizam navikne na bolji režim rada. Boljim funkcionisanjem organizma na ćelijskom nivou ostvarujemo jači imunitet, bolje funkcionisanje svih organa u organizmu, bolju koncentraciju i pamćenje, a samim tim živećemo srećnije i zadovoljnije.

Izvori: mojasoljajoge.com, vedarvedski.com

Ključne reči: disanje , um , telo , emocije , zdravlje , balans ,

Preuzimanje

•  Aktivnim_disanjem_do_balansa_uma,_tela_i_emocija.docx

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.