Marko Šelić Marčelo: Ljudi moraju da budu spremni da poginu za svoj stav

Aca Cvetković 2020.
Komentari

Popularni reper Marko Šelić Marčelo nastupio je 31. januara u klubu Feedback. Prisutni su imali priliku da uživo čuju neke od njegovih najpoznatijih numere poput Suze, Pegla, Laž i druge. Tom prilikom nastupio je i bend Napeti trio, kao i Delkor i Bezz iz Leskovca. 

Foto: Milica Stojanović

Pre početka nastupa, Marčelo je za Studentski dnevni list govorio o novom albumu i nastavku trilogije Malterego, kao i o mnogim drugim temama.

Kakva su Vaša očekivanja za nastup u klubu Feedback?

Marčelo: S godinama smo naučili da ne vredi mnogo gajiti očekivanja. Jednostavno, atmosfera se desi ili se ne desi. Imaš taj trenutak kad stupiš na binu i pojavi se magija i povezanost sa publikom, ili se ne desi ni tokom koncerta. Iskustvo kazuje da se u Nišu to obavezno desi, tako da nemamo razloga za sumnju.

S obzirom na to da pišete prozu i kolumne, šta za Vas predstavlja uspeh?

Marčelo: Mislim da se individualna vizija uspeha može prilično razlikovati od toga šta većina smatra uspehom. Meni se čini da u vremenima kao što su ova sad miran san zvuči kao priličan uspeh. U ovome čime se ja bavim uspeh je ako postigneš da kroz reči dobro artikulišeš ono što si zamislio ili osetio. Ako ti osećaš da si to uradio, nema mnogo veze da li će to dobiti mnogo aplauza ili će ostati po strani. Unutrašnji osećaj je tu glavno merilo.

Vaša dela često nalaze put i do starijih i do mlađih generacija. Kako pozitivne, a kako negativne kritike utiču na Vas?

Marčelo: Svaka kritika znači onda kada je zaista kritika. Nije sve kritika. Postoje komentari koji su glupi hvalospevi ili glupi hejt – i to ti ništa ne znači. Stvar je u obrazloženju. Bilo ko može bilo koji element smatrati dobrim ili rđavim, ali bitno je ono što dolazi posle zapete – kako će ti objasniti zašto to smatra dobrim ili ne tako dobrim. Bitno je da to bude stav, a ne neko površno mišljenje.

Jeste li nekada pomislili da Vaša muzička karijera trpi zbog književnosti kojom se takođe bavite?

Marčelo: Sigurno da jesam. Ipak, dešava se i obrnuto. Mi smo na terenu gde je jako teško prihvatiti da je bilo ko dva nečega. Trpe oba. Ponajviše trpi raspored časova, jer kad nagaziš jedno, ne možeš i drugo. Moji čitaoci su relativno zadovoljni jer su dobili oba dela Higijene nesećanja 2017. godine, ali je zato muzička publika morala da istrpi danak toga i čeka mnogo duže na novi album.

Kada možemo da očekujemo treći deo trilogije Malterego?

Marčelo: Ovo je ta godina. Svi će dočekati šta su čekali, što se naše publike tiče. I muzička, a i ona književna, kao i ona koja prati obe sfere.

fb08fcd3 acd0 468a 93f1 a3c07fee2df3

Marčelo tokom nastupa u klubu Feedback; Foto: Milica Stojanović

Kroz svoja dela želite da prenesete svoje utiske u svet ili da proširite svest o trenutnom stanju u državi?

Marčelo: Tu je i jedno i drugo, ali i još mnogo toga. Svaki pokušaj da se ljudi svedu na jedno je loš. Niti ja pokušavam da im samo kažem: Hej, je l’ vidite gde živimo?, niti samo pokušavam da ispričam kako se osećam. Često je to jedna ista tema, često su to odvojene teme, često pesma ili poglavlje romana uopšte nije o tome već o nečemu trećem. Ja bih rekao da autori pokušavaju da ispripovedaju svoju priču, a šta to znači zavisi od konkretnog slučaja.

Leo, lik iz Vaše knjige, Vaš je Malterego. Kakve likove iz svojih romana takođe srećete i u realnom životu?

Marčelo: Konkretno, serijal Malterego i roman Zajedno sami smešteni su u ovde i sada. To jesu ljudi koje svi srećemo. Sa tim u vezi, jako je važno da im ipak udahneš malo duše, a ne da budu samo prototipi određenih ljudi koje inače srećemo. Uvek se trudim da im dam nekakvu biografiju. Recimo, kad smo radili na pesmi Pegla, bilo je važno da u tri minuta spakujemo makar naznake razloga zašto je taj dečak takav. Tu malo doznamo kakva mu je situacija u kući, doznamo da je on nekadašnja žrtva nasilja. To su stvari koje često motivišu ljude da postanu to što je nažalost postao glavni junak te pesme. Isto je tako i u prozi. Dakle, ti u neku ruku slikaš prototipe, ali se u neku ruku trudiš i da ne budu prototipi, nego da imaju neku svoju autentičnu biografiju i da ih ljudi osete kao stvarne osobe.

Inspiraciju dobijete tako kada razmišljate o svom životu ili krenete da pišete iz nekog drugog ugla?

Marčelo: Nema nekog pravila. Nekad neko kaže nešto zanimljivo što te natera na razmišljanje, nekad ti je neko lice dok čekaš da platiš Infostan živopisno, zanimljivo i pitaš se – koja li je priča ove osobe? Recimo, Paolo Sorentino je imao zbirku priča Nevažne tačke gledišta, gde je uzeo fotografije običnih ljudi o kojima ne zna apsolutno ništa i samo gledajući u njihova lica, pokušao je da izmisli priče o tome ko bi ti ljudi mogli biti. Naravno, bez ikakve namere da pogodi njihove stvarne biografije. Stvar je bila u tome da je lice dovoljno da izmisliš čitavu priču. Zbirka se završava njegovom sopstvenom fotografijom, gde je gledao u samog sebe i izmislio priču koja nema veze sa njim. Tako da se inspiracija stvarno može pronaći u bilo čemu.

Na koje delo ste najponosniji dosad, bilo da je to pesma ili knjiga?

Marčelo: Svaki odgovor bi bio nefer − nefer prema činjenici da smo poginuli za sve. Često postoji iluzija da je lakše napraviti pesmu Komplikovani nego Sveti bes, lakše napraviti Otkucaje nego Šapat. Ljudi pretpostavljaju da pesme koje su teške iziskuju više truda, nego one osetno laganije. Nama je mnogo teže da napravimo veselu pesmu, ali ima istine i u tome da moraš da pogineš svaki put. Ljudima se nešto sviđa više, nešto manje. Vrlo je važno da mi, u smislu bend, ne razmišljamo tako, ili ja, kao pisac, kad radim na prozi. Tek kasnije, po reakciji ljudi, razumeš da je nešto uspelo. Kad sam bio mlađi, jedan prijatelj mi je rekao da sve što radiš – radiš kao da ti je prvi put. Ja sam tome dodao i još jedno pravilo: treba da radiš sve kao da radiš poslednji put. Ne u nekom mračnom smislu, ali kad nešto objavljujem, treba mi da budem u miru s tim da sam dao svoj maksimum.

Kao umetnik, šta biste poručili mladima koji su u usponu?

Marčelo: Mladima koji se bave stvaralaštvom bilo koje vrste poručio bih da ovde fali stava. Ljudi moraju da budu spremni da poginu za svoj stav. Koji god taj stav bio, više volim da sretnem čoveka čiji su životni stavovi potpuno drugačiji od mojih, ali da vidim da to misli. Onda možemo da sedimo i da oko nečega polemišemo. Draže mi je to nego neko ko je približno sličan nama u stavovima, a zapravo ne misli to duboko i ozbiljno. Tako da, za šta god se mlađi opredelili, dobro je da postoji stav. U umetnosti je posebno važno da misliš to što misliš i da si spreman, po svaku cenu, da teraš do kraja u tome. To je ono što meni jako nedostaje da vidim. Generalno, ne samo kod mlađih, nego kod ljudi uopšte.

Šta ove godine možemo očekivati od Vas?

Marčelo: Ove godine završavam Malterego i ove godine napokon izlazi naš novi album Nojeva barka. Kako stvari stoje, mislili smo da prvi singl izlazi u februaru. Taj singl će dati ljudima vrlo vernu sliku o atmosferi tog albuma. I za album i za roman je sigurna ova godina, ali ne znamo koje doba. Poneke iskre će biti tu da smire ljude. Nadamo se i neki sledeći singl u aprilu ili maju, ali za sve ostalo još uvek ne znamo kad.

Kada je planirano izvođenje nove pesme?

Marčelo: Planiramo da premijera bude 13. februara na koncertu u Novom Sadu. Tada će ljudi moći da vide i spot, a onda ćemo je izvesti uživo. U ovom trenutku nam je bilo teško da odlučimo da li da izvedemo za nišku publiku nešto što je polovično. Ali, ne želimo da niko ode sa poluutiskom. Ovo bi bila jedna vrlo verna nasluta toga šta je to, ali ne bi bilo to to.

Ključne reči: marcelo , nojeva barka , malterego , feedback , intervju , zabava i muzika , Niš ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.