Rodoljub Šabić: Privatnost u Srbiji nikada nije bila tretirana kao velika vrednost

Tijana Milenković 2019.
Komentari

Tribina pod nazivom Ko čuva Vaše podatke? održana je 18. oktobra na Pravnom fakultetu. Na tribini su govorili prof. dr Miroslav Lazić, IT stručnjak Aleksandar Benić i advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, dok je moderatorka skupa bila je Zorana Ristić. Tribinu su organizovali Pravni fakultet, Media i reform centar i EU info kutak.

Foto: Nevena Ivanović

Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) stupila je u EU na snagu maja 2018. godine, sa ciljem da vrati kontrolu nad podacima u ruke korisnika. Po uzoru na nju, 21. avgusta ove godine i u Srbiji se primenjuje novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Učesnici tribine su tim povodom govorili o tome ko čuva naše podatke, koliko su naši podaci sigurni, kako zaštititi sopstvenu privatnost, kakve su obaveze rukovalaca podacima i u kojim situacijama nismo u obavezi da dajemo lične podatke.

Na tribini je utvrđeno da novi Zakon nije jasno definisan i da su zbog toga moguće manipulacije. Postoji problem i načinu prikupljanja podataka, kao i u tome kome ih poveravamo. Prof. dr Miroslav Lazić upozorava da se svi podaci koje ostavljamo na Instagram-u, Facebook-u, Viber-u i drugim društvenim mrežama arhiviraju i uvek je moguće pristupiti im. Aleksandar Benić naglašava da moramo biti svesni toga da učestvujemo na jednom globalnom tržištu podataka i da su naši podaci veoma vredni. Iako su zbog neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka do sada podnete brojne krivične prijave, nijedna nije procesuirana.

rsz 1rsz sabić

Tribina Ko čuva Vaše podatke?; Foto: Nevena Ivanović

Nakon tribine iskoristili smo priliku da razgovaramo sa advokatom Rodoljubom Šabićem, koji je za Studentski dnevni list govorio o prednostima i manama ovog Zakona, a podelio je i deo iskustva koje je stekao tokom četrnaestogodišnjeg obavljanja funkcije poverenika.

Kakvo je Vaše mišljenje o novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti?

Rodoljub: Smatram da je loš, a to sam govorio i dok sam bio poverenik. Taj Zakon je kompilacija prevoda proevropskog GDPR-a i takozvane policijske uredbe, ali loša kompilacija, budući da bitni delovi i preambule ovog dokumenta nisu prevedeni. Tako da je dokument nejasan, konfuzan i ne komunicira na dobar način sa pravnim okruženjem u sistemu, a to će u primeni izazvati mnogo problema. Dakle, Zakon je teško razumljiv i onim ljudima koji se bave zaštitom podataka o ličnosti, advokatima, sudijama i profesorima, a naročito laicima. Zakon bi trebalo da bude razumljiv svim građanima, jer je njima i upućen i njihova prava treba da štiti. Još veći problem od lošeg kvaliteta je odsustvo bilo kakve pripreme. Država nije uradila gotovo ništa da bi se pripremila za donošenje jednog ozbiljnog zakona. Evropa je pripremala GDPR četiri godine, razmatrala je otprilike 4.000 amandmana, a kada ga je konačno usvojila, ostavila je dve i po godine za pripremu za njegovu primenu. Naša zemlja je pak ostavila samo devet meseci za pripremu. Na Odboru za pravosuđe je 120 amandmana odbačeno za manje od jedne minute. Mi potpuno nepripremljeni ulazimo u sve to. Nekoliko meseci nakon isteka mog mandata, nismo imali novog poverenika. Sada je izabran novi, a poslanik Martinović ga smatra suštom suprotnošću Šabića. Novi poverenik je, takođe, apelovao na Skupštinu da odloži primenu ovog Zakona, što ona nije uradila. Ako je nešto za utehu, to je što mislim da je deo privatnog privrednog sektora puno pripremljeniji za to.

Ima li ovaj zakon i neke pozitivne strane?

Rodoljub: Zakon ima mnogo pozitivnih stvari na načelnom nivou. Ako prevodite GDPR, ako prevodite Opštu evropsku uredbu, koja je proizvod višegodišnjeg rada vrhunskih stručnjaka, ako proklamujete sve principe koje ta Uredba proklamuje − naravno da ima mnogo pozitivnih stvari. Dakle, on dosadašnja prava produbljuje i uvodi neka nova prava, kao što je pravo na zaborav, ali i na brisanje i transfer podataka. On uvodi i dva zanimljiva instituta. Prvi je obavezna prijava prodora u privatnost podataka. Dakle, neko ko se bavi odbranom vaših podataka sada ima i formalnu obavezu da i vama i Povereniku prijavi da je došlo do incidenta. Uvode se i obavezni oficiri za zaštitu podataka o ličnosti. Na načelnom nivou to sve zvuči jako dobro, ako izuzmemo to da je urađen samo prevod evropskog teksta na način koji ne odgovara postojećem srpskom pravnom okruženju, našim institutima i našim rešenjima o pravosuđu, ali i ako izuzmemo to da su izostale sve pripreme. 

Šta podrazumeva pravo na zaborav i brisanje podataka?

Rodoljub: Pravo na brisanje podataka podrazumeva da možete tražiti da se vaši podaci izbrišu ukoliko otkrijete da je neka služba, poput MUP-a, prikupila neke podatke nezakonito. Imate pravo uvida i pravo na traženje brisanja, a ranije to nije tako funkcionisalo. Takođe, pravo na zaborav i pravo na prenosivost podataka su neka nova prava. Što se tiče Facebook-a, na primer, ne možemo da obrišemo podatke koje smo dali. Ako izgubimo ili zaboravimo šifru, nama je onemogućen pristup profilu, ali naši podaci se i dalje negde čuvaju. Pravo na zaborav podrazumeva to da sada imamo mogućnost da te podatke sklonimo sa interneta i da oni više ne postoje. Pravo na prenosivost podataka podrazumeva mogućnost zadržavanja istog broja pri prelasku u drugu mrežu. Dakle, imate pravo da prenesete te podatke. 

rsz sabic i ja

Advokat Rodoljub Šabić u razgovoru za SDL; Foto: Nevena Ivanović

Na koji način možemo sačuvati svoje podatke?

Rodoljub: To je problem. Generalno, nismo zemlja u kojoj je privatnost decenijama unazad tretirana kao neka velika vrednost. Živeli smo u kolektivističkim sistemima, bilo da je u pitanju komunistički, nacionalistički ili kakav god. Kod nas su pleme, narod, nacija, konfesija i vera uvek bili iznad pojedinca. Privatnost i podaci o ličnosti komplikovana su priča i podrazumevaju ozbiljan i organizovan napor Vlade, Ministarstva, Poverenika, Skupštine... Kod nas je poslednje decenije praktično sve bilo svedeno na aktivnosti Poverenika. Pre desetak godina podneo sam inicijativu za izradnju strategije, koju je Vlada donela i time samu sebe obavezala da će doneti akcioni plan za primenu te strategije u roku od 90 dana. Evo, osam godina nije donela akcioni plan.  

Da li smo Zakonom obavezani da damo svoje lične podatke i možemo li u nekom slučaju to izbeći?

Rodoljub: Obavezni ste da podatke dajete samo u slučajevima kada Zakon to nalaže. Sve drugo je stvar vašeg pristanka. Druga je stvar kada se obrađuju podaci koje ste već dali. Oni se nekada mogu koristiti i u svrhe za koje ih niste dali, ali i tada morate biti informisani o tome. Dakle, ne sme se vašim podacima baratati, a da vi o tome ne znate ništa.

Šta treba da radimo u slučaju kada neko nezakonito koristi naše podatke?

Rodoljub: Imate dve mogućnosti. To je opet jako loše urađeno i ponovo kažem da je to trapava kompilacija prevoda. Prva mogućnost je da se obratite Povereniku, a druga da se obratite sudu, što je ekstravagantno rešenje i može izazvati komplikacije. Zamislite da uradite i jedno i drugo, jer i sam Zakon kaže da možete učiniti i jedno i drugo. Poverenik, recimo, konstatuje da vam je pravo povređeno, a sud kaže da nije. Onda po eventualnoj žalbi Upravni sud potvrdi akt Poverenika i utvrdi da je pravo ipak povređeno, a po eventualnoj žalbi Višeg suda Apelacioni sud ustanovi da nije. Imate dve potpuno kontradiktorne sudske odluke. To sve govori da imamo jako loš Zakon. Imamo i situaciju koja nije objavljena u javnosti, verovatno iz političko-taktičkih razloga. Stigla je detaljna i ozbiljna studija iz EU, koju je naručila Evropska komisija, a radili su je eksperti. U njoj se, između ostalog, upozorava na nejasnoće i apeluje se da se Zakon hitno menja. Saglasan sam sa tim.

Da li je to realno? Mislite li da zaista postoji mogućnost da se Zakon promeni?

Rodoljub: Više nisam poverenik, sada sam advokat, tako da nemam više ni priliku da utičem na to institucijalno. Svakako mislim da je to neophodno, a da li je realno − to ćemo tek videti.

Kakvo rešenje predlažete?

Rodoljub: Apelujem na to da budemo odgovorni. Nemojte da sejete svoje podatke lako i nemojte da ih ostavljate gde god vam ih neko zatraži. Ne bi trebalo nikome da damo priliku da skenira i kopira naša dokumenta, osim onda kada je to Zakonom predviđeno. Pitajmo na kraju vlast: Zašto, pobogu, kopirate naše podatke? Zašto pri svakoj transakciji u banci moramo da ostavimo kopiju ličnog dokumenta? Zar nije dovoljno da neko jednostavno utvrdi naš identitet i da to konstatuje svojim potpisom? Posle se čudimo kada neko, na primer, predsednikovom bratu ili bilo kome napravi neku fantomsku firmu. Dakle, moramo maksimalno biti odgovorni sami prema sebi, pre svega. Osim toga, treba tražiti i različite izmene Zakona o zaštiti podataka. Ali, ponavljam − i kada budemo imali perfektan mehanizam, to samo po sebi ne znači ništa ako nam i dalje nedostaju mentalitet i odgovornost.

Ključne reči: tribina , Rodoljub Šabić , Poverenik , zakon , pravni fakultet , društvo , fakulteti , Ko čuva Vaše podatke? ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.