(Ne)pismenost kao akademska praksa

Sonja Stefanović i Marija Janković 2019.
Komentari

Koliko smo ugrozili svoju pismenost? Lol, omg, nzm, tbt, bf, gf, bff, hb, nmg, vtp… Koliko vremena uštedite kada napišete ove sklopove glasova umesto celih reči? Koliko puta vam je neko rekao da ne može da se seti kako neka engleska reč zvuči na srpskom jeziku? Da li je samo pokušao da se oseti pametnije ili bi takva pojava trebalo da nas ozbiljno zabrine? Govori se da dok živi jezik jednog naroda, živi i taj narod. Koliko toga znamo o srpskom jeziku? Mlađim naraštajima strani jezici zbog masovne upotrebe postaju sve prirodniji u svakodnevnom govoru, a neke fakultetski obrazovane osobe ne znaju osnovne norme sopstvenog jezika. Hoćemo li podići svest o očuvanju sopstvenog indetiteta time što će srpski jezik preći prag svih univerziteta u Srbiji? Da li predlog o uvođenju srpskog jezika kao predmeta na svim fakultetima ima budućnost?

Foto: unsplash.com

Odbor za standardizaciju srpskog jezika ovog leta uputio je Konferenciji univerziteta Srbije predlog da se na fakultetima uvede predmet Srpski jezik kao obavezan. Kako RTS prenosi, predsednik Odbora Sreto Tanasić skrenuo je pažnju na to da naši visokoobrazovani ljudi nemaju dovoljno znanja iz srpskog jezika, iako treba da tokom celog radnog veka obavljaju poslove koji to znanje zahtevaju. Osnivači Odbora su tri akademije nauka i umetnosti (SANU, CANU i ANURS), Institut za srpski jezik SANU i Matica srpska, kao i fakulteti iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore na kojima se studira i izučava srpski jezik, zbog sve vidljivijeg fakultetski obrazovanog, a funkcionalno nepismenog dela stanovništva.

1

Foto: www.unsplash.com

Šta je problem?

Fakultetsko obrazovanje, po mišljenju Odbora, ne podrazumeva i funkcionalnu pismenost, što znači da studenti ne znaju tipične načine upotrebe jezika u određenim situacijama, a sve je veći broj ljudi koji direktno učestvuju u komunikaciji ne razmišljajući o tome da li su dovoljno obrazovani za to. Sve je vidljivija niska jezička kultura, što se ne vidi samo kod studenata već i kod njihovih predavača. Takvo stanje je logično sa ovakvim statusom srpskog jezika u našem obrazovanju, s malim brojem časova u osnovnoj i srednjoj školi i bez izučavanja srpskog jezika na Univerzitetu, navodi se u pismu koje je upućeno Konusu, prenele su Večernje novosti. Upravnik Departmana za sprski jezik na Filozofskom fakultetu prof. dr Mirjana Ilić smatra da svaki intelektualac osim stručnih i profesionalnih kompetencija treba da ima i opštu kulturu. Jezička, pisana kultura i poznavanje maternjeg jezika deo su te opšte kulture. Tako srpski jezik treba da se izučava kao što se izučavaju strani jezici ili neki drugi opšteobrazovni predmeti, kazala je za Studentski dnevni list.

Kada se govori o funkcionalnoj nepismenosti, često se spominju tehnologija i brzina života. Zbog slanja brzih mejlova, sms-ova, emotikona i drugih oblika poruka reči se skraćuju, rečenice zvuče rogobatno, a gramatika se zanemaruje, jer je bitno poslati i dobiti informaciju. Mlađim generacijama je to prirodno i ustalilo se među njima, kao i bilo koja druga navika. Mirjana Ilić dodaje da i mediji imaju uticaja na jezičko obrazovanje. Problem leži u tome što većina medija nema stalno zaposlene lektore, ističe. Na društvenim mrežama često kruže sadržaji zabavnog karaktera koji se neprimetno, malo po malo, uvuku pod kožu, te neki njihovi ustaljeni izrazi postaju svakodnevnica i iz gramatički ispravnog i funkcionalnog korišćenja srpskog jezika potiskuju njegovu ispravnost.

2

Foto: www.unsplsh.com

Šta misle studenti?

Odbor je, između ostalog, istakao i činjenicu da Srpskog jezika kao predmeta nema, na primer, ni na nekim fakultetima na studijama novinarstva, dramskih umjetnosti ili pravaTo je i razlog zbog kojeg su mnogi fakultetski obrazovani ljudi funkcionalno nepismeni, dodaje se. Kao pozitivan primer može se navesti Filozofski fakultet u Nišu, na čijem se nelingvističkom Odseku za novinarstvo uči Srpski jezik kao obavezan predmet. Iako je student treće godine na Prirodno-matematičkom fakultetu, koji, kako kaže, po svojoj prirodi nema veze sa izučavanjem jezika, Mirjana Mitić smatra da je važno uvesti Srpski jezik upravo zbog ljudi koji sebe kasnije nazivaju akademskim građanima. Susretala sam se sa mnogim fakultetski obrazovanim, a nepismenim ljudima, pa smatram da je to stvar koja se jednostavno podrazumeva, istakla je ona.

Takođe, stručnjaci kažu da studenti sve više pri pisanju koriste latinicu i štampana slova. Korišćenje latiničnog i ćiriličnog pisma ravnopravno, trebalo bi da predsatvlja prednost, a ne manu, sve dok se pravilno koristi. Student Srpskog jezika i komparativne književnosti sa treće godine Filozofskog fakulteta Jovana Petković misli da je izučavanje neophodno na svim fakultetima jer je sve više nepismenih, iako su fakultetski obrazovani. Greše suštinske i elementarne stvari, i u pisanju i u govoru, i na taj način to dolazi do sve većeg broja ljudi koji greše. Naime, najgore je što deca u školi slede model govora/pisanja profesora bez obzira na greške koje oni prave. Neizostavan model predstavljaju i mediji koji sve češće greše – dodala je. Takođe, zaključila je da, sa druge strane, srbisti svakako moraju da budu saglasni sa tom odlukom, jer je više posla za njih.

Da li se nazire rešenje problema?

Odbor godinama upozorava na zapuštenost i ugroženost srpskog jezika i ćirilice i odavno predlaže uvođenje srpskog jezika na sve fakultete, a ta ideja naišla je i na pozitivan odjek među univerzitetskim profesorima. Mirjana Ilić rešenje vidi isto kroz podršku fakultetskih profesora predlogu i nadovezuije se time što kaže da se to praktikuje i u većini evropskih zemalja. Svakako da se boljom organizacijom u osnovnom i srednjem obrazovanju što se učenja maternjeg jezika tiče, kao i kvalitetnijim jezičkim sadržajima u medijima, može podići jezička i pisana kultura, a time bi se onda podigao i opšti nivo komunikacije koja je osnov svakog modernog društva, zaključila je. Hoće li predlog biti usvojen? Ne znamo, ali ostaje nam samo da čekamo (ne)izvesne promene.

Ključne reči: Srpski jezik kao obavezan na svim fakultetima , maternji jezik , kultura , problem pismenosti , članak , obavezan predmet ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.