Gi de Mopasan – realizam na papiru i u srcu

Sonja Stefanović 2018.
Komentari

Na današnji dan 1850. godine u mestu Šato de Miromenil, kod Djepa u Francuskoj, rođen je Gi de Mopasan (Anri Rene Alber Gi de Mopasan), slavni francuski pisac realizma, koji je pisao pripovetke i romane. Iako su njegovi stihovi bili početnički neuspeh, postao je jedan od najvećih i najpoznatijih pisaca.

www.wikipedia.org

Mopasanovi su bili stara lorenska porodica koja se doselila u Normandiju sredinom 18. veka. Njegov otac se 1846. oženio Lorom de Poateven, devojkom iz dobrostojeće građanske porodice. Lora i njen brat Alfred su se u detinjstvu često igrali sa sinom hirurga, Gistavom Floberom, koji je kasnije snažno uticao na život Mopasana. Ona je bila žena neuobičajenog književnog ukusa za to vreme, a vrlo dobro je poznavala klasike, naročito Šekspira. Budući da je bila razdvojena od muža, svoja dva sina, Gija i Ervea, podizala je sama.

Sve do svoje trinaeste godine Gi je sa svojom majkom živeo u Etretau, gde je rastao na selu: znao je često da ide sa ribarima u ribolov ili da razgovara sa lokalnim seljacima na njihovom dijalektu. Bio je toliko privržen majci da je, nakon što je upisan na bogosloviju u Ivetou, vrlo brzo uspeo da bude izbačen iz škole i da se vrati majci. Iz te faze njegovog života potiče i njegova izražena odbojnost prema religiji. Potom je bio poslat u Licej Pjer Kornej, gde je počeo da se interesuje za poeziju, ali se uspešno oprobao i u glumi. Francusko-pruski rat izbio je ubrzo nakon što je Gi završio koledž 1870. godine, pa se on odmah prijavio kao dobrovoljac, časno se boreći na frontu. Nakon završetka rata 1871. godine napustio je Normandiju i došao u Pariz, gde je sledećih deset godina radio kao pomorski službenik. U tih deset godina jedina razonoda bila mu je veslanje po Seni nedeljom i praznicima. U to vreme Gistav Flober mu je postao tutor i svojevrstan literarni vodič u njegovim književnim i novinarskim počecima. U Floberovoj kući susreo je ruskog romanopisca Ivana Turgenjeva i Emila Zolu, kao i mnoge druge predstavnike realizma i naturalizma. U to vreme pisao je pesme i kratke drame.

mopasan 3

Gi de Mopasan u detinjstvu; Foto: www.wikipedia.org

Godine 1878. prešao je u Ministarstvo javnog informisanja, gde je postao spoljni urednik nekoliko vodećih novina tog vremena kao što su Figaro, Žil Bla, Goloaz i L Eko d Pari, dok je svoje slobodno vreme posvetio pisanju romana i pripovedaka. Godine 1880. objavio je svoje prvo remek-delo Boule de suif, koje je odmah postiglo velik uspeh. Mopasanov najplodniji period bio je od 1880. do 1891. Postao je slavan svojom prvom pripovetkom, marljivo je pisao i stvarao dva, a ponekad i četiri dela godišnje. Srećan spoj književnog talenta i smisla za biznis doneo mu je pravo bogatstvo. Godine 1881. objavio je prvu knjigu pripovedaka pod naslovom Kuća Telijeovih, koja je u samo dve godine dostigla dvanaest izdanja. Godine 1883. završio je svoj prvi roman Jedan život, koji se za manje od godinu dana prodao u 25.000 primeraka.

U svojim romanima detaljnije je razrađivao zaplete iz svojih pripovedaka. Njegov drugi roman, Bel-Ami, koji je izdat 1885, dostigao je trideset sedam izdanja za samo četiri meseca. Njegov tadašnji izdavač dobro je plaćao svako njegovo novo remek-delo, a u tom periodu Mopasan je napisao i roman Pjer i Žan, koji mnogi smatraju njegovim najboljim romanom. Aleksandar Dima Sin mu je bio kao drugi otac, u E le Benu je sreo Ipolita Tena i bio oduševljen ovim filozofom i istoričarem. Mrzeo je ljudsku komediju i društvenu farsu. Kada je pisao o ljudima, bili su to oni koji su izgubili volju za životom. Čak i kad vole život, junaci njegovih novela i priča nisu umeli da žive. Oni su žrtve strasti i tragičnih nesporazuma.

mopasan 2

Gi de Mopasan; Foto: www.wikipedia.org

Gi je za svoja remek-dela bio jako dobro plaćen. Voleo je samoću, pa je često putovao. Obišao je Evropu i Bliski istok, a na putovanjima bi i predano pisao, vraćajući se kući s gotovim delima. Mnogo se družio sa značajnim književnim ličnostima svoga vremena i bio veoma cenjen u društvu, ali se s godinama sve više osamljivao. U kasnijim godinama kod njega se razvila gotovo bolesna želja za samoćom, stalan strah od smrti, proganjanja, zajedno sa simptomima sifilisa zarađenog u mladosti. Godine 1891. potpuno je izgubio razum, a umro je dve godine kasnije, jula 1893, mesec dana pre 43. rođendana. Gi de Mopasan pokopan je na groblju Monparnas u Parizu.

Izvori: www.sh.wikipedia.org, www.lektire.rs 

Ključne reči: realizam , Gi de Mopasan , književnost , kultura ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.