Vinsent van Gog – neshvaćeni usamljenik

Jelica Janačković 2019.
Komentari

Na današnji dan 1890. godine u Over sir Oazu umro je jedan od trojice najvećih slikara postimpresionizma i najcenjenijih umetnika uopšte, Vinsent Viljem van Gog. Za deset godina ostavio je iza sebe više od 1100 slika i 900 crteža koji su ostali zapaženi po svojoj gruboj lepoti, emotivnoj iskrenosti i hrabrim bojama, zbog čega je postao jedan od vodećih umetnika 19. veka. 

www.pinterest.co.uk

Vinsent Viljem van Gog rođen je 30. marta 1853. godine u Zindertu u Holandiji. Otac mu je bio poglavar Reformisane holandske crkve, a i sam Van Gog bio je propovednik neko vreme. Slikarstvom se počeo baviti tek nakon dvadesete godine, naslikavši kasnije preko 2000 crteža i slika, što je zaista veliki broj s obzirom na to da je u trideset sedmoj godini života platio danak epilepsije. Kao dete, slikar je bio jako miran, tih i povučen. U školu se prvi put upisao 1860. godine u selu Zindert gde je jedan katolički učitelj radio na obrazovanju preko dvesta đaka. Godinu dana kasnije njegova starija sestra ga podučava, dajući mu najosnovnije znanje, da bi potom nastavio da se školuje u novoj osnovnoj školi 32 kilometra od mesta u kom je živeo. Na koledž Viljem II odlazi 1866. godine, gde se susreće sa istaknutim umetnikom iz Pariza Konstantinom Hismasom, koji mu prenosi osnove crtanja. Tada se Van Gog prvi put bliže susreće sa slikarstvom. Školu iznenada napušta i vraća se kući, govoreći svojima: Moj život je hladan, sumoran i sterilan.

Jedan od Van Gogovih najpopularnijih ciklusa slika su takozvani čempresi. Naime, sestra mu leta 1889. godine predlaže da napravi nekoliko novih, manjih verzija već nastale slike Žitno polje sa čempresima. Slike su se međusobno razlikovale, a iz nove kolekcije nastala je čuvena slika Zvezdana noć, verovatno njegovo najznačajnije delo, koje najbolje oslikava dušu ovog umetnika. Prirodu je posmatrao u svako doba dana, ali noć je za njega bila nešto novo, i dok je većina stanovnika spavala, on bi tražio pogodan predeo za svoje platno, slikajući u potpunom miru i tišini, kakve obezbeđuje jedino noć. Sva njegova veličina bila je u jednostavnosti, imao je prirodu pred sobom i zvezde, a dodatno osvetljenje sam je konstruisao, zakačivši sveće za šešir. Jednom prilikom slikanje je opisao rečima:

Slikao sam svim srcem i dušom, a um izgubio negde u međuvremenu.

Van Gog 3

Slika Zvezdana noć; Foto: www.zanimljivostidana.com

Cveće je, takođe, bilo jedna od inspiracija ovog velikog slikara, pa je iz toga proizišao niz pejzaža koji su oslikavali predele sa karakterističnim cvetovima kao što su irisi, suncokreti, ruže, oleanderi i slično. Poznate su dve serije Suncokreta; u prvoj su opisani živim bojama i posađeni u zemlju, a u drugoj venu u vazi. Poslednja slika ovog riđobradog usamljenika koji se polako ali sigurno utopio u svojoj melanholiji je Žitno polje s gavranima, gde je po prvi put koristio mračne tonove, iako je čitavog života stvarao dela koja obiluju žutom, bojom koja budi sreću i zadovoljstvo. Najpoznatije slike su mu: Ljudi koji jedu krompir, Suncokreti, Žitno polje sa čempresima u Ho Galinu u blizini Ejgalijera Sen Remi, Zvezdana noć, Crveni vinograd, Kafana noću, Umetnikova soba, Spavaća soba u Arlu, Autoportret, Portret doktora Pola Gašea, Bela kuća noću, Polja žita sa žeteocem, Žetelac, Most u Arlu, Starac i druge.

Priča se da su najsrećnije godine njegovog života bile kada je uz pomoć strica bio zaposlen u uglednim kompanijama za prodaju umetničkih dela dok je radio i boravio u Engleskoj. Bavio se raznim poslovima, uglavnom trgovinskim, kada je u dvadesetoj godini života, nakon što je otputovao u Brisel, uspeo da proda neke od svojih prvih crteža. Tih godina postaje zaokupiran ljudima i prostorom koji ga okružuje, pokazavši to svojim prvim umetničkim delima. Tokom narednih godina života Van Gog je putovao po svetu živeći od svog rada, onako kako je i želeo, ali slike i crteže nije mogao ni približno naplatiti kao danas.

Vincent Willem van Gogh 127

Suncokreti; Foto: www.wikipedia.org

Bio je poznat krećući se u krugu različitih umetnika sa kojima je sarađivao, takođe, i učeći od nekih njegovih uzora, kao što je na primer Peter Pol Rubens. Vrhunac obrazovanja stekao je odlaskom u Pariz, gde se obučavao u studiju Fernand Komon. Tamo je proveo izvestan deo života, slikajući francuske ulice i ljude koji su njima prolazili, mada se o tom periodu njegovog života zna nešto manje, između ostalog zato što zamire komunikacija pismima koja su bila od velike koristi kao dokument u vreme istraživanja istorije i zaostavštine ovog slikara. U jednom od pisama bratu opisao je svoju ljubav prema onome što radi, rečima:

Ovo su moje ambicije, koje su zasnovane više na ljubavi, nego na besu, zasnovane više na smirenosti, nego na strasti. Istina je da sam često u svom najmizernijem stanju, ali i dalje u meni postoji mir, čista harmonija i muzika. U najsiromašnijim barakama, najprljavijim sokacima, ja vidim crteže i slike. I nekom neodoljivom silom moj je um privučen ovim stvarima. Veruj mi, ponekad se svim srcem smejem što me ljudi optužuju za svakojake zlobe i apsurdnosti, za koje nijedan deo mene nije kriv. Ja, zaista sam niko drugi do prijatelj prirode, učenja, rada, i povrh svega – ljudi.

Nakon dugog i bolnog problema sa anksioznošću i učestalim problemima mentalnih bolesti, umro je 29. jula 1890. godine od prostrelne rane metkom u svojoj 37. godini. Opšte je prihvaćeno mišljenje da je izvršio samoubistvo, iako pištolj iz koga je pucano nikada nije pronađen. Poslednje reči su mu bile:

La tristesse durera toujours – Tuga će trajati večno.

Njegov rad je, dok je bio živ, bio poznat samo nekolicini ljudi, a samo par ga je cenilo i poštovalo. Tokom života nije doživeo počasti koje donosi popularnost. Tek nakon što je vest o njegovoj šokantnoj smrti stigla do ušiju javnosti, njegova dela počinju da dobijaju na materijalnom značaju, a danas spadaju u neke od najskupljih kolekcionarskih zadovoljstava na svetu. Sahranjen je dan kasnije na groblju Auvers-sur-Oise u Francuskoj.

Izvori: www.galleryas-art, www.pulse.rs, www.sr.wikipedia.com, www.kultivisise.rs 

 

Ključne reči: Vinsent van Gog , Suncokreti , Zvezdana noć , postimpresionizam , umetnik ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.