Aleksandar Veliki – oličenje mudrosti, hrabrosti i borbenosti

Jelica Janačković 2019.
Komentari

Na današnji dan 356. godine pre nove ere u Peli rođen je Aleksandar III Makedonski, poznatiji kao Aleksandar Veliki, vladar neporažen u svojim borbama i jedan od najuspešnijih vojnih komandanata u istoriji. Nasledio je svog oca kralja Filipa II na prestolu kada je imao 20 godina, a bio je kralj antičke grčke kraljevine Makedonije i član dinastije Argijada. Većinu vladajućih godina proveo je u osvajanjima Azije i severoistočne Afrike i, iako je bio veoma mlad, stvorio je jednu od najvećih imperija antičkog sveta koja se protezala od Grčke do severozapadne Indije.

Foto: www.youtube.com

Aleksandar Veliki rođen je 22. jula 356. pre nove ere u Peli, prestolnici kraljevine Makedonije. Njegov otac bio je makedonski kralj Filip II Makedonski, a njegova majka Olimpijada bila je četvrta Filipova supruga i ćerka epirskog kralja Neoptolema I. Prema Plutarhu, Olimpijada je uoči svadbe sanjala da je njenu utrobu pogodila munja, što je izazvalo veliku vatru koja se na sve strane nadaleko raširila. Prema drugoj legendi,koju prenosi Plutarh, Filip je nakon venčanja sebe video u snu kako ženinu utrobu osigurava pečatom sa likom lava. Plutarh je ponudio niz interpretacija toga sna, od toga da je Olimpijada začela pre braka ili, po drugom tumačenju, da je Aleksandrov otac sam Zevs.

Poput ostalih makedonskih plemića, Aleksandar je naučio da čita, svira liru, jaše, lovi i da se bori. Njegov učitelj bio je Aristotel, koji je učio Aleksandra i njegove pratioce filozofiji, etici, politici, logici, geometriji, zoologiji, retorici, moralu, religiji i umetnosti. Aristotel je Aleksandru usadio ljubav prema nauci, filozofiji i čitanju. Kada je imao deset godina, jedan trgovac iz Tesalije ponudio je Filipu konja Bukefala, ali konj je bio toliko divlji da ga niko nije mogao uzjahati. Filip je već bio odustao od kupovine, ali Aleksandar je tvrdio da on može savladati konja, što je i dokazao. Njegov otac bio je toliko iznenađen pošto mu je sin obuzdao konja, koga iskusni jahači nisu mogli da obuzdaju. Bio je oduševljen Aleksandrovom hrabrošću i umećem pa je rekao Aleksandru da traži kraljevstvo koje će njega biti dostojno, pošto je Makedonija za njega premala. Konj Bukefal bio je verni Aleksandrov pratilac na svim njegovim pohodima sve do Indije. Nakon smrti konja Aleksandar je jedan grad, Bukefaliju, nazvao po njemu.

Makedonski 1

Aleksandar Makedonski; Foto: www.znanje.org

Nakon ubistva Filipa 336. pre n. e. Aleksandar je nasledio svog oca, a takođe i veliko i jako kraljevstvo i iskusnu vojsku. Postao je glavni general Grčke i iskoristio je ovo ovlašćenje da pokrene sve Grke u osvajanje Persije. 334. pre n. e. Aleksandar je napao Persijsko carstvo i započeo je niz osvajanja koja su trajala deset godina. Nastojao je da stigne do kraja sveta i Velikog mora i napao je Indiju 326. pre n. e., osvajajući važnu pobedu nad kraljem Porusom, ali se vratio na zahtev svojih trupa. Trijumfovao je i u čuvenim bitkama u Maloj Aziji, Egiptu i Mesopotamiji.

Osnovao je dvadesetak gradova koji su nosili njegovo ime, među kojima i Aleksandriju u Egiptu. Aleksandrovo naselje grčkih kolonista i širenje grčke kulture na istoku rezultirale su novom helenističkom civilizacijom, čiji su aspekti i dalje bili primetni u tradiciji Vizantijskog carstva sredinom 15. veka i prisustvu grčkih govornika u centralnoj i istočnoj Anadoliji do 1920-ih. Aleksandar je postao legendaran kao klasični heroj u kalupu Ahila i spominje se značajno u istoriji i mitskim tradicijama grčke i ostalih kultura. Aleksandar je postao legendarni zapovednik sa kojim su se vojni komandanti upoređivali, a vojne akademije širom sveta i dalje uče njegove taktike. Aleksandar Veliki se često nalazi među najuticajnijim ljudima u istoriji.

Makedonski 3

Spomenik Aleksandru Makedonskom u Skoplju; Foto: www.etrafika.net

Aleksandar Makedonski je po dolasku u Atinu posetio Diogena u njegovom drvenom buretu na glavnom trgu, pošto je čuo zanimljive priče o njemu. Zatekao ga je kako spava, probudio, predstavio mu se i pitao: Šta želiš da ti učinim? Diogen mu je odgovorio: Skloni se, zaklanjaš mi sunce. Zadivljen njegovom reakcijom i jednostavnošću, Aleksandar Veliki je rekao: Da nisam Aleksandar Makedonski, bio bih Diogen iz Sinope. Od svoje prve pobede sa osamnaest godina do smrti Aleksandar Makedonski nije izgubio niti jednu bitku. Za trinaest godina vladavine stvorio je carstvo od Makedonije do Indije, koje je veličinom nadmašivalo sva koja su do tada postojala.

Preminuo je u Vavilonu 323. pre n. e., gradu koji je planirao da načini svojom prestonicom, bez sprovođenja niza planiranih pohoda koje bi započele invazijom na Arabiju. Aleksandar Makedonski najverovatnije je umro od posledica trovanja toksičnom biljkom kojom je bilo začinjeno vino koje je pio, tvrde novozelandski naučnici. Čuveni vladar i vojskovođa, koji je pokorio teritorije od severne Grčke do severa Indije, umro je u 33. godini (323. godine pre n. e.) nakon 12-dnevne agonije, za koju mnogi istoričari veruju da je bila izazvana groznicom. Doktori smatraju da se pomoću njega mogu objasniti Aleksandrovi poslednji dani provedeni u najstrašnijim mukama, kada nije mogao ni da govori ni da hoda.

Izvori: www.sr.wikipedia.org  www.daninauke.me, www.blic.rs  

 

Ključne reči: Aleksandar Makedonski , Filip II , pohod na Indiju , pohod na Persiju , vladar ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.