Marija Antoaneta – od raskoši bečkog dvora do giljotine

Aleksa Anđelić 2017.
Komentari

Na današnji dan 1755. godine u Beču, kao petnaesto dete cara Svetog rimskog carstva Franca I i habzburške carice Marije Terezije, rođena je Marija Antoaneta Džozefina, supruga francuskog kralja Luja XVI. Antoaneta će u istoriji ostati upamćena kao poslednja, ali  i najomraženija francuska kraljica.

www.dunte.de

Iako je odrastala za vreme sedmogodišnjeg rata, imala je lepo i bezbrižno detinjstvo, okružena braćom i sestrama. Njena interesovanja bila su usmerena na muziku i ples, pa je akcenat na njeno dalje obrazovanje stavljen na manire i muziku. Nakon rata, dužnost četrnaestogodišnje nadvojvodkinje bila je da se uda za francuskog prestolonaslednika Luja XVI, kako bi se ojačao savez između Francuske i Austrije. Predata je Francuzima 7. maja 1770. godine na ostrvu u sred reke Rajne. Iza sebe je morala da ostavi sve što ju je vezivalo za dom, osim par ljudi iz pratnje. Samo nakon jednog dana pošto se upoznala sa petnaestogodišnjim Lujem Avgustom, odžano je raskošno večanje. Između njih se ništa nije dešavalo sedam godina braka, jer je mladi kralj patio od bolesti od koje je bio impotentan, što je samo povećalo mržnju francuskog naroda prema strankinji. Iz tog razloga Marija Terezija 1777. šalje svog sina, cara Josipa, u Versaj da interveniše, kako bi se rešio kraljev problem. Nakon godinu dana Marija Antoaneta rodila je prvo od četvoro dece, Mariju Tereziju Šarlotu. Ubrzo rađa i sina, Luja Žozefa, koji umire sa nepunih osam godina. Rodila je još dvoje dece Luja XVII i pricezu Sofi Beatriz, koja umire nakon nekoliko meseci.

Tugu zbog dece koju je izgubila i zbog nesrećnog braka, lečila je zabavama, kockanjem i gomilom novih raskošnih haljina. Pored svega toga Marija je bila dobra i brižna majka. Sve gora financijska situacija u Francuskoj primorala je kralja da pozove sve plemiće, kako bi raspravljali o porezima i pokušali da reše lošu finansijsku situaciju u državi. Marija Antoaneta nije prisustvovala prvim sednicama, pa je zbog toga optužena da zanemaruje značaj skupštine. Bilo je to doba kada se svaki loše promišljen potez mogao protumačiti kao izdaja naroda i monarhije. Mržnja naroda zbog toga je postala veća, pa su je svakodnevno vređali po novinama i dodelili joj nadimak Madam Deficit. Ipak pored raskošnog života i rasipanja novca u kome je uživala, kraljica je često održavala dobrotvorne akcije, poklanjala hranu, gradila kuće za seljake. U tom period pripisana ju je rečenica, za koju je veoma malo sigurno da ju je ona izgovorila, Neka jedu kolače. Sve što su tada govorili o njoj i prepisivali joj, bilo je u sklopu kampanje koja je vođena protiv nje, a koja je trebalo da je predstavi kao pohlepnu, pokvarenu, bezdušnu, pa čak i nastranu. Pripisana joj je i afera dijamentske ogrlice, u kojoj je optužena da je navodno ukrala skupocenu dijamantsku ogrlicu.

mentalfloss com

Marija Antoaneta sa decom; Foto: www.mentalfloss.com

Iako su svi plemići napuštali Francusku, bežeći od revolucije koja je tek počela, Luj je smatrao da mu njegov narod neće nauditi. Svesna da je kralj napravio loš potez, ona ipak odlučuje da ostane kraj supruga. Marija Antoaneta postaje najugroženija osoba u zemlji, ali i najomraženija kraljica u francuskoj istoriji. Za narod ona je bila izdajica, bludnica, rasipnica, žena koja je opljačkala i osiromašila državu. Odnosi između Habzburške Monarhije i Francuske postajali su sve zategnutiji. Francuska je Habzburzima 20. aprila 1792. objavila rat. Veoma brzo počelo je suđenje kralju, koji je ubijen na giljotini 21. januara 1793. godine. Nakon njegove smrti, zdravlje joj se pogoršalo, a u aprila iste godine počinje njeno suđenje. U maju je odvajaju od sina, koji ubrzo i umire. Iako je imala brojne šanse da pobegne i spasi se, odlučila je da se suoči sa svojom sudbinom. Osuđena je za: orgijanje u Versaju, rasipanje novca, incestom sa sinom, ubistvo švajcarske garde, planovima za ubistvo vojvode od Orleansa.

Na dan pogbljenja, 16. oktobra 1793. godine, ošišana je na kratko i obučena u jednostavnu belu haljinu. Na putu od zatvora do trga Konkord gde ju je čekala giljotina, vozili su je u drvenim kolima dok je narod radosno klicao. Život poslednje gospodarice Versaja ugašen je vezanih ruku, pod sečivom giljotine. Njene poslednje reči, kako se tvrdi, bile su Izvinite kada je slučajno nagazila dželata. Njeno telo je nakon pogubljenja stavljeno u kovčeg i bačeno u zajedničku grobnicu iza Crkve Svete Madlene. Burbonskom restauracijom 1815. Luj XVIII je došao na vlast i naredio da se tela njegovog starijeg brata i Marije Antoanete ekshuminiraju i da im se organizuje dostojna sahrana. Tela su po kraljevoj naredbi smeštena u baziliku Sen Deni, gde počivaju skoro svi francuski kraljevi. O životu ove nesrećne kraljice snimljeni su mnogi filmovi, među kojima je onaj sa Kirsten Danst u glavnoj ulozi.

Izvori: povjest.net, medias.rs, wannabemagazine.com                                                                        

Ključne reči: marija antoaneta , Biografija , Na današnji dan , kraljica , francuska reovlucija ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.