Branko Radičević — pesnik koga je samo smrt mogla da zaustavi

Sonja Stefanović 2019.
Komentari

Na današnji dan 1824. rođen je srpski romantičarski pesnik Branko Radičević. Pisao je ljubavne i rodoljubive pesme, a pred sam kraj života elegije. Mnogi književnici ga smatraju najznačajnijim romaničarskim pesnikom, pored Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića. Svoje pesme pisao je na čistom narodnom jeziku u duhu modernog evropskog romantizma.

Foto: iskra.co

Branko Radičević je rođen kao Aleskije Radičević 1824. godine u Slavonskom Brodu. Njegov otac, Teodor Radičević je bio činovnik koji se bavio i prevođenjem književnih dela sa nemačkoj jezika. Brankova majka Ruža Radičević je bila ćerka bogatog vukovarskog trgovca Janka Mihajlovića. Teodor i Ruža su imali još dvoje dece, sina Stevana i ćerku Amaliju koja je preminula kada je imala dve godine. Porodica se zbog očevog posla 1830. godine preselila u Zemun, gde je Branko završiopet razreda srpske i nemačke škole. Godine 1836. upisao je Gimnaziju u Sremskim Karlovcima, gde je završio šest razreda latinske škole. Sedmi i osmi razred Gimnazije završio je u Temišvaru, gde mu je otac dobio premeštaj 1841. godine.Dve godine posle upisao je studije prava u Beču. U to vreme je počeo da oboljeva od tuberkuloze. Vrativši se u Beč 1849. upisao je studije medicine, kako bi našao lek za ovu bolest, od koje su preminuli mnogi članovi njegove familije, ali je nastavio da se bavi književnošću i 1851. godine je objavio još jednu zbirku pesama.

Pre nego što je izašla njegova prva zbirka pesama promenio je ime Aleksije u Branko Radičević. Počeo je da piše pesme još dok je pohađao Gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Već tada je svoje pesme pisao na narodnom jeziku. U Beču se družio sa Vukom Karadžićem i Đurom Daničićem pa je ideja da svoja dela stvara na narodnom jeziku dobila veliku podršku. Sa Đurom Daničićem se pobratimio nakon što mu je umro brat Stevan. Živeo je u mnogim mestima u Sremu.

Branko Radičević 1

Branko Radičević; Foto: opsteobrazovanje.in.rs

Prvu zbirku pesama objavio je 1847. godine. Radičević nije bio prvi ni jedini romantičarski pesnik, ali je bio prvi pesnik koji je pisao na čistom narodom jeziku i to u duhu romantizma moderne Evrope. Njegove pesme su bile pune ljubavi, mladosti, vedrine i žudnje za životom, rodoljublja i vitalnosti. U Brankovoj prvoj zbirci su se našle pesme Devojka na studencu, Putnik na uranku, Tuđin, Ajduci, Vragolije, Sretan pastir, Jadna draga i mnoge druge. Nakon što je prva knjiga objavljena, književni kritičari tog vremena zabeležili su da se pojavio jedan gotov, savršen pesnik.

Uprkos bolesti, Branko je i dalje pisao. Godine 1851. izašla je njegova druga zbirka pesama, koja je nakon radosnog romaničnog tona, poprimila izvesnu dozu elegije. Pored lirskih, u novoj zbirci su se našle i dve epske pesme. Ostale neobjavljene pesme, uključujući i elegiju Kad mlidija umreti koja se smatra jednom od najlepših u srpskoj književnosti, objavio je 1862. godine Brankov otac Teodor. U njegovim pesmama oseća se uticaj Džordža Bajrona, ali s obzirom na preranu smrt, Radičevićeva dela nisu doživela slavu njegovih lirskih pesama. Branko Radičević je napisao 54 lirske i sedam epskih pesama, dva odlomka epskih pesama, 28 pisama i jedan odgovor na kritiku. Njegovo najpoznatije delo je pesma Đački rastanak u kojoj je opevao Stražilovo, Frušku goru, bezbrižne đačke dane koje je proveo u Sremskim Karlovcima. U njoj se ogleda i ideja jugoslovenstva, a napisana je na narodnom jeziku kako bi bila bliža čitaocima svih staleža.

Branko Radičević 2

Spomenik Branku Radičeviću na Stražilovu; Foto: novisad.rs

Intenzivno se družio sa porodicom Vuka Stefanovića Karadžića. Na jednom od tih druženja upoznao je Vukovu ćerku Vilheminu Minu Karadžić. Mina je bila veoma obrazovana i talentovana devojka. Govorila je srpski i nemački jezik, prevodila književna dela, te učestvovala u raspravama koje su u kući Karadžića vodile značajne ličnosti poput Jerneja Kopitara, Đure Daničića i Petra Petrovića Njegoša. Tom prilikom rodilo se prijateljstvo između Vukove ćerke i mladog pesnika koje je trajalo sve do njegove smrti. Pojedini istoričari tvrde da je Branko bio zaljubljen u Minu, te da ga je ta ljubav inspirisala da joj napiše pesmu Pevam danju, pevam noću, koju je kasnije otpevao Zdravko Čolić. Istoričari tvrde da Radičević iz poštovanja prema njenom ocu nije želeo da joj iskaže ljubav, a zbog svoje bolesti nije hteo nikoga da vezuje za sebe. Ipak, Mina Karadžić je postala njegova muza, a pesma Pevam danju pevam noću je zajedno sa Brankovom posvetom pronađena u njenom dnevniku. U njenoj slikarskoj kolekciji nalazilo se i nekoliko pesnikovih portreta, a nakon što je umro Mina je napisala tekst Sećanje na Branka.

Pesnik je preminuo 1. jula 1853. godine u bečkoj bolnici, a u momentu njegove smrti negovala ga je Ana Kraus, supruga Vuka Karadžića. Sahranjen je u Beču, ali njegovoj sahrani nije prisustvovao otac Teodor koji je tada živeo u Temišvaru. On mu je nešto kasnije podigao skroman spomenik u Beču. Njegova želja je bila da bude sahranjen na Stražilovu, a nakon nekoliko neuspelih pokušaja Srpska omladina mu je 1883. godine ispunila tu želju. Na tridesetu godišnjicu smrti velikog pesnika njegovi posmrtni ostaci su premešteni na Stražilovo. Njegove kosti su svečano prenesene 22. juna 1883. godine, a dve godine kasnije Karlovčani su mu podigli spomenik. Spomenik u obliku piramide je projektovao Svetozar Ivačković, a u njega je uzidan kamen iz različitih krajeva tadašnje zemlje. Na sredini piramide je iscrtan krst, a u podnožju spomenika nalazi se nadgrobna ploča prenesena iz Beča. Na njoj je napisano: Mnogo hteo, mnogo započeo, Čas umrli, njega je omeo! Branku – srpski narod. Tokom Drugog svetskog rata spomenik je srušen, ali je obnovljen uoči obeležavanja stogodišnjice pesništva Branka Radičevića. Mnoge ulice, trgovi, škole, biblioteke i druge ustanove danas nose njegovo ime, a u njegovu čast dodeljuju se brojne književne nagrade.

Izvori: www.biografija.org, opusteno.rswww.poezijanoci.com

 

Ključne reči: Branko Radičević , PESNIK , romantizam , Đački rastanak , Na današnji dan ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.