Nikola Kopernik − tvorac prekretnice u astronomiji

Ljubica Slavković 2019.
Komentari

Na današnji dan 1473. godine, u Torunju, u Poljskoj, rodio se Nikola Kopernik. Poznato je da je bio astronom, matematičar, pravnik, lekar i ekonomista, ali ostaće najviše upamćen po tome što je on prvi naučnik koji je formulisao heliocentrični model svemirskih tela. Ovo delo je bilo revolucionarna prekretnica u astronomiji.

Foto: wordpress.com

Kopernik je u ranom dobu svog života stekao znanje iz nemačkog i poljskog jezika i nastavio učiti grčki i italijanski za vreme školovanja. S obzirom na to da je u to vreme latinski bio jezik akademije, kao i Katoličke crkve, Kopernik je takođe morao poznavati i taj jezik, na kom su napisana većina njegovih preživelih dela. Nakon smrti svog oca, ostaje sa svojim ujakom, koji je nadgledao njegov rad, obrazovanje i karijeru. Njegov ujak je imao poznanstva i veze sa poznatim imenima tog vremena, što je Koperniku bilo od velike pomoći u Poljskoj. On je za kratko vreme postao fasciniran astronomijom i matematikom i njegovi putevi su se usmerili ka tom pravcu.

Sa osamnaest godina putuje u Italiju kako bi studirao. Tamo je trebalo da proučava zakone i propise Katoličke crkve i vrati se kući, a nakon toga postane kanon. Međutim, on je većinu vremena proveo studirajući matematiku i astronomiju. Zbog svog ujaka Kopernik je postao kanonik u Varmiji, ali je tražio da se vrati u Italiju da studira medicinu i završi doktorat prava. Dok je studirao na Univerzitetu u Bolonji, živeo je i radio sa profesorom astronomije Domenikom Marijom de Novarom. Istražujući i pomažući mu, Kopernik nikada nije primao naređenja kao sveštenik, već je nastavio da radi kao sekretar i lekar svog ujaka u Varmiji. Kada se vratio u Poljsku da preuzme svoje dužnosti, njegova soba u jednoj od kula oko grada postala je mesto gde je imao dovoljno vremena i prilike da gleda i proučava nebo noću, što je radio u slobodno vreme.

0f53d30d1fb41b3d99cf34d5351e8f5ff8aa0b34                                                                                                                                                                                   

Nikola Kopernik; Foto: khanacademy.org

Godine 1514. Kopernik je podelio svoju rukom pisanu knjigu sa svojim prijateljima, koji su izneli njegov pogled na univerzum. U njemu je sugerisao da centar univerzuma nije Zemlja, već da Sunce leži u blizini. Takođe je sugerisao da je rotacija Zemlje odgovorna za uspon i postavljanje Sunca, kretanje zvezda i da je ciklus godišnjih doba izazvan Zemljinim revolucijama oko njega. Sugerisao je i da je kretanje Zemlje kroz prostor izazvalo retrogradno kretanje planeta preko noćnog neba. Kopernik je dovršio prvi deo svoje knjige O revolucijama nebeskih sfera 1532. godine. U njemu je Kopernik ustanovio da planete kruže oko Sunca umesto Zemlje. Izložio je svoj model Sunčevog sistema i put planeta. Međutim, knjigu nije objavio sve do 1543. godine, samo dva meseca pre smrti. Diplomatski je knjigu posvetio papi Pavlu Trećem.

Crkva nije odmah osudila knjigu kao heretičku, pošto je postojala mogućnost da može pomoći astronomima u njihovim proračunima. Crkva na kraju zabranjuje knjigu 1616. godine i nije bila jedina hrišćanska vera koja je odbacila Kopernikovu ideju. Martin Luter izrazio je protivljenje modelu heliocentričnog solarnog sistema. Njegov podređeni, luteranski ministar Andreas Osiander, brzo je krenuo za njim, govoreći o Koperniku da je budala koja želi da okrene celu umetnost astronomije naopako.
       copernicuslrg

                                                                  Heliocentrični solarni sistem; Foto: h2g2.com                                                                                                                                        

Kopernik je umro 24. maja 1543. godine. Bio je sahranjen u katedrali Frombork u Poljskoj, ali u neoznačenom grobu. Ostaci pronađeni 2008. godine ukazuju na astronoma. Njegovi posmrtni ostaci su 2010. godine blagoslovljeni svetom vodom od strane nekih najistaknutijih poljskih sveštenika, pre nego što su ponovo izgrađeni, a njegov grob je označen crnom granitnom nadgrobnom pločom ukrašenom modelom solarnog sistema. Grobnica obeležava i njegov naučni doprinos i službu crkvenog kanona.

Izvori: space.com, universetoday.com

Ključne reči: Nikola Kopernik , astronomija , Na današnji dan , naucnik ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.