Petar I Karađorđević —Veliki oslobodilac

Sonja Stefanović 2018.
Komentari

Na današnji dan 1922. godine umro je veliki državnik srpske istorije, unuk Karađorđa i kralj Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918. do 1921. godine Petar I Karađorđević. U srpskom narodu ostao je zapamćen kao Stari kralj.

Foto: www.riznicasrpska.net

Rođen je kao peto dete kneza Aleksandra i kneginje Perside, na Petrovdan, 11. jula 1844. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a dalje školovanje je nastavio u Ženevi, u Švajcarskoj. Po završenom školovanju septembra 1861, knežević Petar se upisuje na pariski koledž Sen-Barb, a 1862. na čuvenu Vojnu akademiju Sen-Sir, koju završava 1864. godine. U Parizu se bavio fotografijom i slikarstvom, i usavršavao svoje vojničko i političko obrazovanje. Ono mu je otvorilo ideje političkog liberalizma, parlamentarizma i demokratije. Početkom 1868, knežević Petar je u Beču štampao svoj prevod knjige engleskog političara i filozofa, Džona Stjuarta Mila, O slobodi sa svojim predgovorom, koji će kasnije postati njegov politički program.

Posle ubistva kneza Mihaila u maju 1868, politički krugovi bliski dinastiji Obrenović priključili su novom srpskom Ustavu i odredbu kojom se porodici Karađorđević zabranjuje povratak u otadžbinu i oduzima sva imovina. Petar se 1870. godine pridružio Legiji stranaca francuske vojske i sa njom učestvovao u brojnim borbama. Godine 1875. radio je na organizovanju i aktivno učestvovao u bosansko-hercegovačkom ustanku pod pseudonimom Petar Mrkonjić. Nakon neuspele Topolske bune 1877, vodio je živu političku aktivnost.

Petar Karadjordjevic

Kralj Petar na dan kada je obrijao bradu posle oslobođenja zemlje; Foto: www.wikipedia.org

Oženio se kneginjom Ljubicom — Zorkom, najstarijom kćerkom crnogorskog kneza Nikole. U tom braku rođeno je petoro dece: kćerke Jelena Milena (umrla kao dete),i sinovi Đorđe (odrekao se prava nasledstva prestola 1909.), Aleksandar i Andrija (umro kao dete). Posle kraćeg boravka u Parizu, porodica Karađorđević preselila se na Cetinje, gde je ostala sledećih deset godina. Zbog lošeg materijalnog položaja, knežević Petar prodao je kuću u Parizu 1894, i nastanio se sa porodicom u Ženevi. Njegovi kontakti sa ljudima iz Srbije nikada nisu prestajali, pre svega sa Nikolom Pašićem, prvakom Radikalne stranke.

Tokom 1897, knežević Petar odlazi u Rusiju, gde je bio primljen kod cara Nikole II. Tri godine kasnije pokušao je da se sporazume sa kraljem Aleksandrom Obrenovićem o priznavanju kneževske titule i povraćaju oduzete imovine, ali bez uspeha. Knežević Petar je još više pojačao svoju političku aktivnost za povratak u Srbiju. Godine 1901. nastojao je da stupi u bliže odnose sa Austrougarskom, nudeći joj svoj politički program. U noći između 28i 29. maja 1903. oficiri zaverenici ubili su kralja Aleksandra i kraljicu Dragu. Vojska je izvela državni udar, i proglasila kneževića Petra Karađorđevića za kralja Srbije, što je svojim izborom potvrdila Narodna skupština 2. juna/15. juna. Posle 45 godina, Karađorđevo potomstvo ponovo dolazi na čelo srpske države, čime počinje novi period u njenom razvoju. Krunisan je 21. septembra 1904. godine.

krunisanje

Krunisanje kralja Petra I Karađorđevića; Foto: www.wikipedia.org

Prvi rat protiv Turske 1912i drugi — protiv Bugarske 1913. — okončani su trijumfom srpske vojske pod vrhovnom komandom kralja Petra I i oslobađanjem Raške oblasti, Kosova, Metohije i Makedonije, i njihovim pripajanjem Srbiji. Potpisao je i objavio Proklamaciju o prisajedinjenju 1913. Crna ruka je bila srž vojničke opozicije civilnoj vladi. Skrivajući se iza vojske ili opozicije, pripadnici organizacije Crna ruka su primorali kralja Petra I da raspusti vladu Nikole Pašića, i 24. juna 1914. Petar I prenosi kraljevska ovlašćenja na prestolonaslednika Aleksandra. Mesec dana kasnije, Austrougarska je objavila rat Srbiji, čime je započeo Prvi svetski rat. Vest o Prvom svetskom ratu dobija u Vranjskoj banji i odatle odlazi na front. Posle pobeda na Ceru i Kolubari 1914, nakon ulaska Nemačke i Bugarske u rat 1915, srpska vojska bila je prinuđena na povlačenje i napuštanje zemlje.

Albanska golgota ostavila je veliki trag na zdravlje ostarelog kralja. On je ipak doživeo konačnu pobedu i oslobođenje Srbije, i stvaranje nove države nastale ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca. Preminuo je 16. avgusta 1921. u Beogradu, a sahranjen je 22. avgusta u svojoj zadužbini na Oplencu. Posle smrti, u znak trajne uspomene i zahvalnosti Kralju Petru, Narodna skupština jednoglasno je usvojila rezoluciju da se kralju Petru da naziv Petar Veliki Oslobodilac.

Izvori: www.wikipedia.org, www.riznicasrpska.net 

 

Ključne reči: Petar I Karađorđević , istorija , kralj , Na današnji dan ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.