Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Branislav Lečić: „Glumac je istraživač ljudske duše”

Ksenija Dimitrijević 25.8.2021. Komentari

Branislav Lečić je glumac koji se ističe odlučnim, beskompromisnim likovima, čvrsto uverenih u ispravnost svojih postupaka. Uspešan je kako u pozorištu tako i u svojim ulogama u filmovima i serijama, ali i radom na drugim stvarima i aktivnostima koje ga ispunjavaju. Ulogom Nikole Pašića u seriji i filmu „Aleksandar od Jugoslavije” još jednom je potvrdio kolika profesionalnost stoji iza onoga što radi. 

Foto: Emilija Miliev

Govori da je gluma bio njegov sudbinski poziv, jer je pokušaj da upiše glumu bio njegovo uzletanje i uspeh u glumačkoj karijeri. Svoju prvu ulogu dobio je u filmu Sprecijalno vaspitanje igrajući Fikreta, da bi se kasnije proslavio sledećim ulogama: Bajazita u filmu Boj na Kosovu, Ljubomira Starčevića u Porodičnom blagu, Ivana Gala u seriji Lud, zbunjen, normalan i mnogim drugim. Dobitnik je mnogih nagrada i osnivač jedinstvenog edukativnog centra Lekart sa ciljem da se pomogne svakom čoveku bez obzira na godine i profesionalno iskustvo da otkrije sebe u svetu umetnosti. Branislav Lečić govorio je za Studentski dnevni list o svojoj prvoj ulozi, izboru fakulteta i svom brendu parfema. 

Pre svega, srećan rođendan!

Branislav Lečić: Najlepše hvala (osmeh).

Vi ste jedan od naših najpoznatijih glumaca i reditelja, imali ste mnogo pozorišnih i televizijskih uloga. Koliko je drugačije imati direktan kontakt sa publikom na daskama koje život znače i preko kamere?

Branislav Lečić: U svakom slučaju uvek računate na publiku i kada ste ispred kamere morate da shvatite da će to neko da gleda, tako da i tog trenutka neko gleda, jer iza kamere stoji čovek koji je predstavnik nekoliko hiljada ljudi koji će to videti. Znači publika je uvek prisutna za svakog glumca i on mora da nauči da se i snimak prezentira njima, a ne samo meni ili partneru. U pozorištu se to dešava spontano, zato što ti je partner tu uživo, a isto tako je i publika tu, mora da se osluškuje i partner i publika da bi ona namera koja postoji u zahvatu reditelja i glumačkom zahvatu došla do publike, da i ona doživi temu i nameru nas glumaca i u kom pravcu mi gradimo priču. 

Svoju prvu ulogu imali ste u filmu Specijalno vaspitanje. Po čemu pamtite tu ulogu?

Branislav Lečić: To je moj prvi film, a to je i Goranov Markovićev prvi film, pa ujedno i kostimografkinje, ali i još nekih glumaca koji su se prvi put pojavili. Bio je to debitantski film. Goran Marković, koji je tada došao iz Praga i predstavio  čuvenu prašku školu, predstavio mi je vrhunski doživljaj i edukaciju. Tada sam prvi put radio na filmu, to pozorišno iskustvo moralo je da se pretoči u filmski jezik, prosto moraš da ga doziraš. Mene je Goran organiziovao. I ne samo mene, pojedine projekcije snimljenog materijala, da bismo uskladili sredstva, jer negde smo bili jači nego što treba, tada sam naučio da se ponašam prema kameri. Mislim da je posle tog filma Darko Bajić poželeo da tako nešto igram i u seriji Sivi dom, pa sam igrao Crnog dve godine kasnije. Zanimljivo je što sam se opirao tom Crnom, jer mi se čini da sam u prvom filmu najavio sebe kao drugačijeg glumca i plašio sam se da me publika ne vidi kao takvog, da sam ja neko ko ne može da igra nešto drugo, ali je Darko bio uporan pa sam ja ipak odigrao. 

U kakvoj ulozi biste voleli da se oprobate?

Branislav Lečić: Glumac je istraživač ljudske duše i naravno da je to povezano i sa njegovim bićem. Sada bih mogao da radim kompleksnije ličnosti, likove koji su višeslojni, da su svašta doživeli u životu. To bih po sopstvenom životu mogao da prenesem na scenu. Ima tu mnogo dramslkih likova, Šekspirovih od Kralja Lira pa nadalje ili literatura kao što je Sterija Popović, Kir Janja, tu ima mnogo likova koji su simboli dramske literature, ali i moderne koja zahteva preslišavanje, da uloge budu slične mom godištu, karakteru i životnom iskustvu. 

S obzirom na to da ste hteli da upišete Mašinski fakultet a ipak ste upisali Akademiju dramskih umetnosti, šta je ono što je ipak prevagnulo da odete na Akademiju?

Branislav Lečić: To je slučajnost. Kada sam završio osnovnu školu gde sam bio odličan đak, ja sam planirao da odem u Gimnaziju i jedino što me opsedalo od sedmog razreda je bila filozofija. To je bila moja namera.
Počeo sam da čitam literaturu koja nije bila za moje godine, ali tu sam ja sebe pronašao i to mi je prijalo. Onda se desio razvod mojih roditelja i više nije moglo da se bira, bilo je važno da dođem do neke egzistencije. Moja majka je bila krojačica i ja nisam mogao tako lako da se luksuziram, morao sam sam da zarađujem. Onda sam otišao na konkretnu stvar, a to je nešto što može da mi pruži posao posle srednje škole. Krenuo sam na mašinstvo koje me nikad nije specijalno interesovalo, bez obzira što sam ja zanatsko dete i znam da radim zanate i to radim sa zadovoljstvom. Ali to nije bila moja prava priroda, ostala je negde da pati i izražavala se kroz srpsko-hrvatski jezik gde nam se skretala pažnja da je jako važno da čitamo, što literaturu, a što i poetske stvari. Svi smo imali almanahe, time nas je profesorka vezala za poeziju, sveske u kojima smo izdvajali pesme koje nam se dopadaju. Ja to čuvam i dan danas, znao sam napamet pesme i govorio ih i to je bio možda prvi kontakt sa nečim što je posle obećavalo glumački nastup. Kada je ona jednom u dve nedelje to preslišavala na času, video sam da odeljenje to prati sa puno pažnje i zahtevali su da njihove pesme prezentiram. Kako je došao kraj školovanja, onda sam shvatio da mene interesuje da još istražujem, da vidim ko sam ja. Gluma je došla kao međuprostor, da ja probam, da vidim, da sebi dam fore šta to ja hoću i tako sam se upisao na Akademiju. Primili su me odmah. Da nisu, nikada ne bih bio glumac. Ne bih ja opet probao. 

Svojom maštom uspeli ste da stvorite svoj parfem. Da li ga još uvek koristite i čime ste bili podstaknuti da stvorite svoj brend?

Branislav Lečić: Jeste, pomiriši (smeh). Imam za sada dva, jedan je WHY NOT za večernju varijantu, a drugi je YES za dnevnu. Vidim da ljudi jako dobro reaguju. Dobio sam pozitivne kritike od stručnjaka koji se time bave, jer ja to pažljivo biram. Imam saradnika na tom planu, hemičarku koja sprema uzorke, onda ja probam i odlučujem se. Sada imam nameru da za dva, tri meseca izbacim još jedan. 

kultura,intervju,branislav lecic,Aleksandar od Jugoslavije,filmski susreti,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.