Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Anđela Jovanović: Slobodu sama osvajam

Mila Stanojević 24.8.2021. Komentari

Drugo festivalsko veče na 56. Filmskim susretima otvorio je film „Nečista krv — greh predaka” u režiji Milutina Petrovića. Glavne uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović i Katarina Radivojević. Priča je urađena po davno izgubljenom i ponovo pronađenom scenariju jednog od najvećih scenarista i reditelja Jugoslavije Voje Nanića. Radnja filma dešava se pre Sofkinog rođenja iz poznatog dela Bore Stankovića „Nečista krv”.

Foto: Jovan Živković

U toku projekcije došlo je do tehničkih problema pa je film prekinut, a publika je 40 minuta strpljivo čekala kada se problem rešio, a projekcija nastavila. Film prati priču o Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i da održi svoj ugled i uticaj u Vranju. Dok priprema dvojicu sinova da ga naslede, muke mu ne prave samo turski begovi nego i sama njegova porodica. On donosi niz teških odluka koje će uticati i na živote njegovih potomaka. Mlada glumica Anđela Jovanović oživela je lik Tašane, a svoje utiske posle projekcije i mnoge druge stvari podelila je sa nama za Studentski dnevni list.

Kako ste?

Anđela Jovanović: Izuzetno sam zahvalna publici i to bih stvarno volela da ostane kao poruka ljudima koji su 40 minuta čekali jer je bila prekinuta projekcija. Pukla je sijalica na projektoru, imali su tehničkih problema, a ljudi su 40 minuta bili tu, tapšali, podržavali, želeli da gledaju što znači da ih je film zaintrigirao i uvukao u priču. Izutetno  mi je žao što neće imati taj celokupan doživljaj kakav bi trebalo da imaju. Da je do mene ja bih večeras recimo opet pustila film da ljudi imaju prilike da pogledaju u celosti. To je propust Festivala, ali film je najbitniji. Bitno je da je platno dobro, projektor, da je dobar zvuk, to je poenta, a sve ostalo kao što su crveni tepisi i ostalo, to je sve manje važno. Ja sam ipak mlada glumica, ovo mi je prva velika glavna filmska uloga, još izuzetno kompleksna.

Koliko je bilo izazovno izneti tako kompleksan lik?

Anđela Jovanović: Izuzetno mi je bilo teško igrati ulogu Tašane, zato što je to uloga koja zahteva da se ogoliš na jedan drugi način, da pokažeš svoju utrobu i ono što imaš iznutra, to kopanje po sebi, koliko si uopšte dobar s tim da možeš to da pokažeš ljudima i da to ostane zapisano zauvek u vremenu, tako da te stvari nisu nikad lake, ali ja sam odlučila da rizikujem i izađem iz svoje zone komfora i da stvarno dam deo svoje duše u ovo i stvarno sam to uradila. Smatram da je to neki rizik, neka požrtvovanost  koja je potrebna da bi se čovek bavio ovim poslom.


konf ana

Foto: privatna arhiva

Koliko je i danas težak položaj žena?

Anđela Jovanović: Znate kako, svi gledamo ovaj film i možemo da se čudimo i govorimo kako je strašno što je udario ili se neko ponašao prema njoj ovako i onako, ali to je zapravo nešto što se i dan danas dešava. Evo kakav je slučaj bio da je jedna žena prijavila muža za nasilje, da bi on na kraju nju izbo trudnu. To su stvari koje se i danas dešavaju suštinski i ne znamo nikada šta se krije iza zatvorenih vrata i šta neke žene svakog dana proživljavaju. Zato smatram da je ovaj film izuzetno važan i da treba da nam pokaže neku sliku posle koje ćemo da se zapitamo malo dokle smo dogurali i kako tretiramo ljude uopšteno, na nivou ljudskih bića. Žena, muškarac, nebitno − čovek. Za mene je čovek i muškarac i žena, a ne čovek i žena i to je to.

Film nije snimljen na dijalektu, ali se ipak koristite južnjačkim akcentom. Koliko Vam je to bilo teško?

Anđela Jovanović: Nije mi bilo teško zato što su moji koreni iz Vranja. Moj deda je rođeni Vranjanac, tamo su mi tetke, stričevi i odlazila sam kad sam bila mala puno puta u Vranje, klackala se pet sati od Beograda i uživala i to mi je prosto nekako ušlo u krv. Baka sa mamine strane mi je iz Aleksinca i prosto sam južnjak po svojoj prirodi i definitivno imam to u sebi, to južnjačko što osećam.

Na konferenciji ste pomenuli da je reditelj prihvatio Vaše ideje za građenje lika i dao potpunu slobodu. O čemu ste razmišljali gradeći lik Tašane?

Anđela Jovanović: Tu se vraćamo na onu priču o riziku. Ovo je moglo da se odigra na jedan drugi način koji bi bio nešto na šta smo navikli, možda gledajući Šotrine neke filmove ili Mir−Jam, o nekim lepim ženama koje imaju neku tihu, mirnu snagu, a ja sam odlučila da se Tašana sukobljava, da kada čuje muziku ona zaigra, kada ljubi, da niko ne ljubi tako, kad se smeje da se smeje iz stomaka. Da nije neko ko je plitak nego da je ona neko ko ima neku dubinu i težinu i koja ima ogroman emotivni kapacitet i to mi je bilo najvažnije.

Koliko mladi glumci generalno imaju slobodu o odnosu s rediteljem?

Anđela Jovanović: O tome sam baš sa kolegama pričala. Ja šta god da radim, svaku ulogu pripremim kod kuće. Ako sam nezadovoljna nečim, ja to pripremim kod kuće i sutradan odem i ponudim reditelju i predložim da probamo ono što sam  spremila, na čemu sam radila, objasnim sve, uradim to i u većini slučajeva to je nešto što je dobro, jer razmišljam o tome i bavim se time. Mislim da reditelji ne reaguju dobro kada im dođeš na snimanje pa bi onda da se baviš time zajedno s njima, a tad je već kasno i ima puno stvari na kojima treba da se radi. Tako da što se te slobode tiče, ja je sama osvajam, jer ja sebe ne gledam kao izvođača radova, već kao nekog kreatora i ovo je moja duša, ja sam na ekranu. Prosto je važno da to prođe kroz mene i da bude deo mene i da bude tako da neka žena posle recimo ovog filma može da mi priđe i kaže Hvala ti, ja se osećam jako lepo što si ti odigrala ovu ženu ovako i tako dalje. To je meni najveća pohvala.

Šta ubuduće možemo da očekujemo od Vas?

Anđela Jovanović: Ja se nadam sve bolje od boljeg.

kultura,intervju,filmski susreti,Anđela Jovanović,Nečista krv — greh predaka,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.