Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Igor Damnjanović: „Često publika ne vidi ono što mi glumimo na sceni za sebe”

Hristina Marković 22.6.2021. Komentari

U ponedeljak, 21. juna, izvedena je predstava „Antigona” grčkog tragičara Sofokla, u režiji Nenada Todorovića. Ova predstava je koprodukcija Narodnog pozorišta Priština i Narodnog pozorišta „Zoran Radmilović” u Zaječaru.

Foto: Dragan Jevremović

Antigona predstavlja jednu od najznačajnijih klasičnih drama starogrčke umetnosti. Glavni likovi dela Antigona simbolizuju međusobno suprotstavljene ideale i težnje, a sukob nepomirljivih stavova na kraju dovodi do tragedije. Antigona Nenada Todorovića nastala je kroz suprotstavljanje Sofoklovoj, Anjuevoj i Brehtovoj Antigoni, kroz Eshilovu Sedmoricu protiv Tebe, ali i kroz pesme koje su umetnute. Ova predstava predstavlja spoj umetnosti stare Grčke i tehnologije 21. veka. Koja je bila vizija predstave i njenog kraja, kako su tekle pripreme i kako je bilo sarađivati sa pozorištem u Zaječaru saznali smo od glumca Igora Damnjanovića, koji je govorio za Studentski dnevni list.

Kako Vam se dopada scena Narodnog pozorišta u Nišu i kako ste se snašli da glumite u novom pozorištu?

Igor Damnjanović: Mi smo pre mesec i po dana imali premijeru, pa smo uz malo nekog podsećanja igrali ovu predstavu danas, jer je danas prva repriza. Bilo je teško jer smo u novom pozorištu, što je uvek hendikep za svaku predstavu. S obzirom na to da je predstava ponovo igrana posle mesec i po dana u potpuno novim okolnostima i u drugom prostoru, jako sam zadovoljan.

Koliko ste dugo radili na njoj?

Igor Damnjanović: Nekih pola godine. Međutim, još uvek je vreme Kovida, tako da počnemo sa radom pa stanemo. Nama je prva proba bila krajem avgusta, a igrali smo aprila. Bilo je dosta pauze, a onda zbog tih pauza sve mora da se krene ispočetka. Intenzivni rad trajao je mesec dana.

Kako je izgledala saradnja sa pozorištem Zoran Radmilović u Zaječaru?

Igor Damnjanović: Model koprodukcije je danas veoma moderan. Na taj način svi dobijemo nova iskustva, novu energiju, upoznajemo se i izlazimo iz te učmalosti ljudi koje svakodnevno viđamo i sa kojima svakodnevno radimo i svaki put naučimo nešto novo. 

IMG 20210621 200856

Foto: Dragan Jevremović

Koliko je bilo teško obraditi jedno toliko staro, a opet toliko puta izvedeno delo?

Igor Damnjanović: Svaka antička tragedija počinje iz porodice, pa tako i ova. Mi smo malo drugačije ovu Antigonu tretirali, jer je Antigona opšte priznata kao žena koja je htela da pokopa svog brata i tražila pravo na to. Mi smo sagledavali sa strane postavljajući pitanje šta je sve to proizvelo? Koje je posledice imala na čitavo društvo?

Koja je vizija kraja predstave?

Igor Damnjanović:Često publika ne vidi ono što mi glumimo na sceni za sebe, odnosno okolnosti u kojima sam ja, te neke unutrašnje monologe i radnje. Ovde je nama bio zadatak da Antigonina sestra predstavi besmisao tematike u Antigoni i jednu kontratezu. Da se mi koji glumimo u predstavi zapravo zapitamo šta smo mi, zašto smo mi igrali i šta smo branili? Publika to vidi na svoj način. Svako očekuje da će se na kraju nešto drugo desiti.

Pošto ste Vi i režiser i glumac, u čemu više uživate?

Igor Damnjanović: Drago mi je i jedno i drugo. Glumci često sagledaju i sa druge strane ono što se radi u predstavi, to je neki prirodan proces konekcije između glume i režije. Najprirodnije osećam na sceni, ni u seriji ni na filmu, nego u pozorištu. Volim režiju, duge godine sarađujem sa Jugom Radivojevićem što se tiče režije, a i neretko igram u njegovim predstavama. Sarađujemo još od '96. Bio sam i docent na Fakultetu umetnosti u Prištini i Bijeljini i sa te strane sam sagledao glumu i predavao je. Međutim, ipak se najudobnije osećam kada glumim u pozorištu.

S obzirom na to da ste osvojili dosta nagrada, posle koje ste se osetili najponosnijim i zbog čega?

Igor Damnjanović: Najponosniji sam bio posle filmske nagrade u Nišu. To je nagrada za film Igra u tami gde sam glumio Albanca. Igrao sam i u serijama i u filmovima ali ne toliko značajno, ali ovde sam bio ponosan i na film i na svoju glumu. Učestvovao sam i u produkciji tog filma, zajedno sa Vukom Kostićem, Viktorom Savićem i Jugom Radivojevićem. Firma koju smo osnovali da bi se taj film napravio zove se Inat entertainment, pa smo taj film hteli da uradimo za inat svima!

Da li biste voleli da podelite sa nama neku zanimljivu situaciju prilikom pripremanja predstave?

Igor Damnjanović: Mi glumci smo na neki način deca jer je sve ovo za nas igra. Najviše volimo jedni drugima da smeštamo. Jedna od omiljenih stuacija mi je bila kada je trebalo glumac da izađe na scenu i iz futrole izvadi pištolj, a mi smo mu ga skroz rasklopili na sitne delove. To smeštanje i takve smicalice su ogromna draž našeg stvaranja.

Šta možemo novo da očekujemo od Vas?

Igor Damnjanović: Nadam se puno uloga! Što se tiče pozorišta, u svom pozorištu godišnje imam dve premijere i kao pomoćnih reditelja još tri, četiri. Umoran sam, ali mora da se radi.

kultura,narodno pozorište,antigona,sofokle,predstava,narodno pozorište priština,Narodno pozorište Zoran Radmilović,koprodukcija,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.