Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Nebojša Savić: Glumom se ne bavim zbog slave, ni novca, bavim se zato što to stvarno volim

Hristina Marković 11.4.2021. Komentari

Predstava „Deobe”, rađena po romanu Dobrice Ćosića, premijerno je izvedena 10. aprila u Narodnom pozorištu. Radnja je smeštena u periodu neposredno nakon Drugog svetskog rata, a prati priču potomaka porodice Katić i Dačić, koji se prvenstveno pojavljuju u Ćosićevom romanu „Koreni”. 

Foto: Jovan Živković

Komad je predstavljen na potpuno drugačiji način, gde se izlazi iz uobičajene glume na pozornici. Junaci predstave se mogu videti i pored bine, kao i u publici i iza nje. U predstavi preovladava mrak, koji dodatno dočarava težinu vremena u kojoj se Srbija nalazila, neposredno posle Drugog svetskog rata. Akcenat je bačen na glumu, glumce i težinu reči koju izgovaraju. Nakon predstave, glumac Srpskog narodnog pozorišta, Nebojša Savić, govorio je za Studentski Dnevni List o tome koliko je teško izvesti jednu tako emocionalno zahtevnu predstavu, šta za njega znači gluma i koje su po njegovom mišljenju najlepši trenuci prilikom realizacije predstave.

Kakav je osećaj igrati u predstavi u kojoj niste sve vreme na sceni nego ste mnogo bliže publici?


Nebojša Savić: Osećaj je interesantan, mada nije prvi put. Još kao student jedna od prvih predstava koju sam radio u Srpskom narodnom pozorištu bila je slična, mada nije bilo sa lampama, nego je i publika bila osvetljena. Ovo je jedinstveno iskusvo, potpuno drugačija rediteljska vizija čitanja ovog komada. Ovo je zapravo praizvodba Deoba, ali za nas glumce jedan neuobičajeni rediteljski postupak gde nema onih klasičnih pića, jela, sve je prebačeno na glumca, na sam tekst i na džipa koji izlazi na scenu.

Koliko je teško odigrati jednu tako emocionalno zahtevnu ulogu?


Nebojša Savić: Uloge su stvarno teške, već sam sarađivao sa Jugom Radivojevićem, igrao sam Rašu Tomića u toj predstavi, to je lik koji igra dve dimenzije, beskompromisnog političara i slabog na ženu. Međutim, Uroš Babović, čiji sam lik tumačio, ima deset dimenzija, problem sa sinom, odnos sa ženom, odnos sa najboljim prijateljem, odnos prema vremenu koje je neminovno da dolazi, odnos prema komunizmu, odnos prema svojim sugrađanima, čovek se zapravo bori sa onim sa čime ne može da se izbori, nečim što ga nadilazi i nešto što je jače od njega zato i na kraju tako i završava. Emocionalno je teška uloga i znam da me ljudi ne vole posle predstave, ali to znači da sam dobro obavio posao.

Foto: Jovan Živković

Koje iskustvo Vam je bilo najdraže da prosto poželite da se ponovo vratite i iznova prođete kroz proces pripreme i realizacije?


Nebojša Savić: Često ume da bude proces grozan, a predstava odlična, pa si onda srećan kada igraš. Tamo gde se spoji i jedno i drugo, iskreno da kažem, ne sećam se. Ovde je bio jako težak proces, ali je predstava, po reakciji publike, i u Nišu i u Novom sadu, uspešna. Već smo se pozvali na neke značajne festivale. Međutim, proces je bio strašno naporan, 18 dana je trajala proba na sceni i sedam čitavih proba za predstavu koja traje dva sata za jednu tako tešku literaturu, to je zaista malo i naporno je bilo, više psihički nego fizički, ali je zadovoljstvo kada publika taj trud prepozna.

Kada se osvrnete na svoju glumačku karijeru, koji projekat biste izdvojili kao najdraži i zašto?


Nebojša Savić: Sada radim na jednoj predstavi sa drugom sa klase koji je završio glumu i u međuvremenu završio i režiju. Nekako su mi najdraži projekti oni koji su lični, za koje se osećam kao da su moji projekti. Ovo je predstava mog pozorišta, ali ne doživljavam je bukvalno kao moju predstavu. Sada radimo i svi zajedno učestvujemo sa rediteljem koji ima svoju viziju, ali nekako sve zajedno sklapamo, zajedno radimo predstavu i nekako se za takve predstave osećaš više kao da su tvoje, pa makar bile i manje uspešne, nekako ih više voliš. Volim i ovu predstavu, ali uvek su draže one u kojima svi sve zajedno pravimo.

 Foto: Jovan Živković

Da li ste ispunili očekivanja mlađeg sebe koji tek počinje da se bavi glumom?


Nebojša Savić: Glumom se ne bavim zbog slave, niti zbog novca, ovim se bavim zato što to stvarno volim. Nikada nisam rekao idem na posao, nego bih uvek govorio: idem na probu, i kada bih išao na snimanje, govorio bih idem na snimanje. Čudne su mi kolege koje kažu: idem na posao, jer ja ovo doživljavam kao jedan predivan hobi koji mi je plaćen i od koga živim. Bez obzira na to što nije uvek lako, lepo je. Privilegija je raditi ono što voliš. Privilegija je biti to što ste završili. Ja sam počeo u Srpskom narodnom pozorištu sa glavnom ulogom još kao student treće godine. Što više sazrevam, sve mi je važnije da je predstava dobra više nego kakav sam ja kao jedinka. Naravno, bitno je kako sam i ja odigrao, ali je bitnije kakvi smo mi kao tim. Ne gledam na sebe kao na jedinku nego na deo tima, tako da ukoliko svi ispunimo očekivanja, onda sam srećan. Za mlađeg sebe se ne sećam se šta sam tada želeo, davno je to bilo. Ono što me je profesor Marković na fakultetu naučio jeste da na svaku novu ulogu gledam kao na prazan papir, uvek krećem od nule, jer ako ne krećeš od nule, uvek se vraćaš na neka prethodna iskustva.

Šta biste preporučili mlađim generacijama glumaca koji su tek u usponu?


Nebojša Savić: Da im motivacija bude iskrena želja da se time bave, to je suština. Tako neće doći do razočarenja. Najvažnije je da čovek bude srećan u onome što radi.

Prva repriza predstave biće 24. aprila u 18 časova

kultura,Narodno pozrište Niš,nebojša savić,deobe,dobrica ćosić,PREMIJERA PREDSTAVE,Srpsko narodno pozorište,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.