Desimir Stanojević: Sloboda je nešto najvrednije

Jelena Živadinović 2017.
Komentari

Mjuzikl Cigani lete u nebo održan je sinoć u Narodnom pozorištu. U glavnim ulogama bili su niški glumci Aleksandar Marinković i Maja Vukojević Cvetković. Publika je tokom predstave, a i na samom kraju, gromoglasnim aplauzom pozdravila glumačku ekipu.

https://www.facebook.com

Rađen po motivima pripovetke Maksima Gorkog Makar Čudra, ovaj komad je na interesantan način doneo mnoge osobine koje su danas zaboravljene. O izboru glumačke ekipe, kao i poruci koju nosi ovaj komad razgovarali smo sa rediteljem Desimirom Stanojevićem.

Kako ste došli na ideju da se ovaj mjuzikl igra u Nišu?

Desimir: Igrajući dencenijama taj mjuzikl u pozorištu na Terazijama, ja sam poželeo da on dođe u moj rodni grad. A pošto ne može da gostuje, odlučio sam da ga napravim ovde. Dobio sam poziv od glumaca, a i pozorišta uopšte, napravio koncepciju, dramatizaciju, odabrao muziku i došao da radim sa kolegama sa kojima sam prethodno radio mjuzikl Violinista na krovu. Dosta toga su naučili o mjuziklu koji ja radim već trideset godina na Terazijama. Ovde smo morali da dodamo još mnogo drugih ljudi, ansambala, saradnika i na kraju se to završilo kako se završilo, po mom mišljenju, dobro, mada svaki umetnik ima nezadovoljstvo na kraju svog dela. Još bih ja mnogo toga tu popravljao, pa bih menjao, ali gledajući publiku, haos u gradu što se tiče ulaznica, interesovanja, mislim da sam prilično uspeo. Neskromno, ali je tako.

Imamo glumce iz Lutkarskog pozorišta, Studentskog kulturnog centra, a održan je i kasting. Koliko je bilo teško izabrati prave glumce?

Desimir: Prave glumce nije teško izabrati, ako se pojave. Oni su se na kastingu pojavili, ja sam ih prepoznao. Neke nisam puštao ništa mnogo da rade, nego sam rekao U redu, dođite sledeći put. Tako da je kasting protekao u najregularnijoj atmosferi i prilično sam zadovoljan svojim izborom. A oni su i dokazali to, i na probama, ali i na premijeri.

U mjuziklu igra više od 70 ljudi. Koliki je bio izazov za Vas da uklopite sve njih na sceni?

Desimir: Uvek je to teško i ljudi koji se bave pozorištem izbegavaju da rade tako velike, masovne stvari. To se radi u velikim pozorištima, a ovaj ansambl to vrlo retko radi, sa desetak glumaca u predstavi, najviše. Ja sam se još kod Violiniste drznuo sa tim, a jednom urađeno, pa i drugi put, znači da sam već siguran da mogu da radim i naredni mjuzikl.

1

Foto: Emilija Mirčić

Kakvu poruku nosi ovaj komad?

Desimir: Poruka koju ja uvek volim, a to je sloboda, odnosno žeđ za slobodom. Poruka je veoma jasna i primamljiva. Ciganima je malo slobode na zemlji, malo im je zemlje, zato oni hoće i u nebo. Sloboda je nešto najvrednije u ljudskom životu, a to su oni prepoznali. Ti Cigani sa severa, koji znaju šta je sloboda,a šta nije. Ovde smo se bavili ljubavlju, klasičnom ljubavlju nalik na Romea i Juliju i slobodom kojoj teži svaki čovek, a ne zna kako da je iskoristi. Kod Cigana je sloboda ne vezivati se ni za jedno mesto, nego putovati, zaljubljivati se, ići dalje i dalje.

Igrate u pozorištu, videli smo Vas u mnogim serijama, filmovima, a sada ste i u ulozi reditelja. Šta Vam od ovoga najviše prija?

Desimir: Najviše mi prija kad režiram i igram, zato što sam tad nezavisan od drugih koji bi želeli nešto drugačije od mene, pa se onda suprotstavljamo jedno drugom. A i kad ja igram i režiram, tad mi je nekako najlagodnije. Ali je lagodnije, sada vidim, kad prvi put u životu nisam igrao u predstavi koju sam ja režirao. Lagodnije je tehnički, jer sam mogao da obratim pažnju na neke druge stvari za šta nisam imao mogućnosti dok sam igrao u predstavi. Mislim da ću se u narednih nekoliko predstava baviti samo ovom vrstom proizvodnje, ukoliko mi ne zapadne za oko nešto zanimljivo, pa poželim ponovo da igram. U planu je već sada Don Kihot, to je takođe zanimljiva materija, ali o tom potom.

Šta biste poručili mladim ljudima koji žele da krenu Vašim stopama?

Desimir: Ima tako lepih zanimanja, a ovo je jedno od najtežih. Ma koliko izgledalo glamurozno, lepo, popularnonije sve baš tako. Ima tu mnogo poteškoća, mnogo sumnje u to što radiš, sukoba sa samim sobom, sa kolegama. To je jedan od najtežih poslova, pa bih poručio da onaj ko baš želi da se bavi pozorišnom umetnošću, na bilo koji način, režijom ili glumom, scenografijom, kostimografijom, ali samo ako duboko želi to, da se za to i odluči. A ako je to zbog popularnosti i snimanja, neka dobro razmisli još jednom.

Ključne reči: mjuzikl , cigani lete u nebo , narodno pozorište , intervju ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.