Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Priča o matematički besprekornoj sreći

Tamara Radovanović 1.4.2020. Komentari

Čovek je biće koje teži slobodi. To pokazuje već prilikom samog čina rođenja. Iz ušuškanog, sigurnog i bezbednog čovek nagonski prelazi u ono nepoznato, nepredvidivo i prostrano. Da li bismo smrt onda mogli nazvati nekakvim bekstvom od slobode i nagonskim povratkom onom ušuškanom, sigurnom i bezbednom? Roman Mi Jevgenija Zamjatina objavljen je 1924. godine i pomaže u razumevanju totalitarne svesti oličene u boljševizmu, staljinizmu, fašizmu i neoliberalnom kapitalizmu, čija je krajnja forma Novi svetski poredak, kao i globalizacija.

Foto: www.pinterest.com

Roman Mi nije samo naučna fantastika sa pogledom ka dalekoj budućnosti. On je, pre svega, društveno-satirična fantastika. Delo je načinjeno od 40 beleški u kojima autor anticipira budućnost društvenog uređenja u državi na čijem čelu je Dobrotvor. Prošlo je hiljadu godina od rata u kojem su revolucionari pokorili celu planetu i stavili je pod vlast Jedinstvene Države. Preživelo je tek 0.2 odsto svetskog stanovništva i oni žive na ogromnom području ograđenom od prirode, okruženom Zelenim zidom. Ljudi se zovu po brojevima, nose identične uniforme, žive u staklenim kućama kako bi ih stražari lakše posmatrali, gaje kult ličnosti velikog vođe, a jedine privatne trenutke imaju tokom noći ili tokom seksualnih odnosa, kada im je dozvoljeno da spuste zavese. Decu odgajaju državne vlasti, a Tablica određuje sve aktivnosti stanovnika, od toga kada se moraju probuditi, otići na posao i šetati do toga kada treba da imaju polni odnos. Pobunjenici bivaju javno ubijeni. Roman nosi naziv Mi zato što je kolektiv ovde uvek ispred pojedinca i zamenica ja se nikada ne upotrebljava. 

U fokusu radnje je D-503, graditelj Integrala, svemirskog broda koji će proširiti revoluciju po čitavom svemiru. Država mu je odredila ljubavnicu, O-90, ali prilikom jedne državom određene šetnje, D-503 nailazi na privlačnu I-330. Osim što konzumira cigarete i alkohol i flertuje, ona svoj bunt izražava i tako što redovno odlazi u Drevnu kuću, jedinu staru građevinu koja ima neprozirne zidove i koja je pretvorena u muzej. Tamo odvodi i D-503, koji najpre želi da je prijavi, ali ga njena lepota ipak odvodi u ono što je izričito zabranjeno. D-503 počinje i da sanja, što je u Jedinstvenoj Državi abnormalno, te ubrzo dobija i dijagnozu − on ima dušu

Da li smo mi već postali Mi? Na prvi pogled − nismo. Ne nosimo uniforme, decu nam ne odgaja vlast, nemamo rokovnik za ljubav, ne živimo u kućama prozirnih zidova. Na drugi pogled − nismo, ali idemo ka tome. Na treći pogled − mi smo sasvim Mi. Nemamo uniforme, ali robijamo pod okovima trendova. Decu nam ne odgaja vlast, ali im ličnost sve više kroje mediji, a sve manje porodica kao nekada primarni faktor socijalizacije. Nemamo rokovnik za ljubav, ali ljubav sve više pokazujemo tek onda kada uspemo da se iskobeljamo iz kandži potrošačkog društva, radnog vremena i raznih rasporeda. Najzad, ne živimo u kućama prozirnih zidova, ali smo u male pametne kutije spakovali čitave svoje živote. Svesno ili nesvesno, svakodnevno delimo svoju privatnost sa čovečuljcima iz te kutije. Čak i noću, za razliku od stanovnika Jedinstvene Države

Udaljili smo se od svojih snova. Time smo se udaljili od svoje podsvesti. Time smo se udaljili od sebe. Jedino čemu smo se približili jeste, opet, Jedinstvena Država. Zaboravljamo svoje snove nekoliko minuta nakon buđenja, a ako je pak neki ostavio na nas veoma snažan utisak, posežemo za raznim sanovnicima i pripisujemo nekakvoj magiji ono što je samo puka projekcija naše unutrašnjosti. Zanemarujemo poruke koje sami sebi šaljemo dok sanjamo. Ako pak odlučimo da razmišljamo i govorimo o svojim snovima ili da ih zapisujemo, iskočili smo iz kalupa i približili se za korak nekoj od F dijagnoza. 

Okovani smo konvencijama. Ne nasilno. Srodili smo se sa tim okovima. Programirani smo. Postalo je lakše predvideti naše nego postupke mašina. Izgubili smo spontanost i nemamo vremena i prostora za nju. Da li je to sloboda? Da li smo, dakle, slobodniji od D-503? Težimo različitosti tek toliko da se pridružimo nekoj od alternativnih grupa ili da preko interneta naručimo majicu sa dezenom koji smo sami kreirali. To čak nije ni privid individualizma. Da li smo, dakle, mi već postali Mi?

Tako je prijatno osećati nečije oštro oko, koje brižno čuva od najmanje greške, od najmanjeg netačnog koraka.

kultura,preporuka nedelje,preporuka knjige,preporuka,mi,knjiga,jevgenij zamjatin,roman,društvo,kritika,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.