Pero Zubac: Glavni motiv za pisanje su mi moje unuke
Veče je započeto Pismima u stihovima, nakon čega su usledili stihovi iz zbirke Ram za sliku leta, u kojoj je veliki broj pesama posvećen autorovim sestrama. U toku večeri Pero Zubac je govorio i stihove pesama koje se nalaze u zbirkama Doba kiša i Glasovi u tišini, ali i one koje su posvećene drugim velikim pesnicima. Na kraju večeri, pesnik je za Studentski dnevni list govorio o svojim pesmama, motivima u njima i inspiraciji.
Kakva su bila Vaša očekivanja za večeras i jesu li ona ispunjena?
Pero: Jesu, volim Niš. Vidim puno mladog sveta i to mi je najdraže.
Objavili ste preko 50 knjiga poezije. Postoji li neka koja Vam je posebno draga?
Pero: Meni su sve knjige kao deca. Oni koji čitaju ti i odaberu. Obično svi vole knjige gde se nalaze Mostarske kiše, a njih sam pisao kada sam imao 20 godina.
Nagrađeni ste brojnim domaćim značajnim priznanjima. Koliko Vam je to bitno i utiče li na Vaš dalji rad?
Pero: Nekada je bilo bitno. Sada me više raduje da ukoliko dobijem nagradu iz nekog grada taj grad i posetim i upoznam ljude. Dok sam bio mlad nagrade su mi bile podstrek, a u ovim godinama to nikako ne mogu da budu.
Koji Vam je omiljeni motiv za pisanje i zašto?
Pero: Sada su glavni motiv moje unuke. Volim da ono što beležim ostavim njima, kako bi videle šta sam mislio o svetu.
Pero Zubac u Narodnom pozorištu; Foto: Sonja Stefanović
Već dugi niz godina se bavite pisanjem. Koliko se Vaše pisanje razlikuje na početku i sada?
Pero: Razlikuje se dosta. Sada su to više duhovne teme, više razmišljanja o smislu života i smrti, a ranije je to bila pretežno ljubavna poezija.
Odakle crpite inspiraciju za poeziju?
Pero: Iz života. Za svaku pesmu sam inspiraciju našao u njemu.
U toku svoje karijere ostvarili ste se i kao urednik televizijskih emisija. Gde se više pronalazite, kao pesnik ili kao urednik?
Pero: Nisam urednik već nekih 15 godina, tako da sam na to praktično i zaboravio.
Koji su Vaši omiljeni autori i šta biste preporučili drugima?
Pero: Teško je nabrojati. Izdvojio bih Čehova, Dostojevskog i Tolstoja, a od naših autora Bećkovića, Ršumovića i Ljubu Simovića.
Možemo li nešto novo da očekujemo od Vas u budućnosti?
Pero: Ako bude snage, dobro je, ako ne bude, onda nema ničega.
