Ana Sakić: Prava umetnost treba da menja društvo na bolje

Aleksa Anđelić 2019.
Komentari

U okviru šeste večeri 54. Filmskih susreta prikazani su filmovi Šavovi i Pijavice. Kao deo ekipe filma Pijavice, niškoj publici su se poklonili reditelj Dragan Marinković, kao i glumci Lazar Ristovski, Ana Sakić i Marina Vodeničar. Za glumicu večeri izabrana je Snežana Bogdanović za lik Ane u Šavovima.

Ana Sakić / Foto: Aleksa Anđelić

Film Pijavice je rađen prema istoimenom romanu Davida Albaharija. Radnja je smeštena na kraju 20. veka u Srbiji, kada je bilo vreme straha, beznađa i totalitarizma. Poznati pisac Petar postaje meta tajnih službi. On teži slobodi i komentarima protiv režima dovodi svoj život u opasnost. Uloge tumače Nikola Đuričko, Marijana Janković, Lazar Ristovski, Iva Mihalić, Toni Mihajlovski, Ana Sakić, Marina Vodeničar i drugi. Mi smo imali prilike da razgovaramo sa Anom Sakić, koja je za Studentski dnevni list govorila o samom filmu, karijeri u Holivudu, ulogama, umetnosti i planovima za budućnost.

Kako ste zadovoljni dosadašnjim reakcijama publike?

Ana: Zaista sam prezadovoljna. Nisam očekivala mnogo, jer je film potpuno drugačiji, nešto što do sada nije viđeno. Sve vreme je misterija, kao neki noar film. To je ostvarenje koje ne možete zaboraviti čim ga pogledate, već ćete o njemu razmišljati. Čujem razne komentare da je jedan od najboljih filmova na ovom festivalu, što me iznenađuje. To mi govori da publika nije površna i da joj nije bitno samo da se nasmeje, već i da uđe u suštinu priče. U svakom slučaju, ovaj film je, na moje iznenađenje, vrlo dobro prošao kod publike.

p5

Deo ekipe filma Pijavice; Foto: Nevena Ivanović

Kakvi su bili Vaši utisci nakon što ste odgledali Pijavice?

Ana: Albahari je jedan veliki pisac, tu nema dileme. Montažer Petar Marković, koji je radio na filmu, verovatno je najbolji montažer u Srbiji trenutno. Zaista su sva moja očekivanja ispunjena kada je reč o Pijavicama.

Prvi profesionalni angažman Vam je uloga Barbike i to nakon diplomiranja. Kakva Vas sećanja vezuju za taj lik?

Ana: Možda nije prva, ali je svakako među prvim ulogama. Igrala sam Pobunu lutaka u pozorištu Boško Buha. Dosta sam igrala u dečjim pozorištima i to mi je jedan od omiljenih likova.

p1

Deo ekipe filma Pijavice nakon projekcije; Foto: Aleksa Anđelić

Snimali ste u inostranstvu. Možete li da napravite paralelu kako je snimati u Srbiji, a kako u Americi?

Ana: To su nebo i zemlja. Bio bi potreban čitav jedan intervju da bih vam ispričala sve o tome. Iskustvo koje sam tamo doživela je zaista neprocenjivo. Otišla sam tamo bez ičega što se tiče mog posla, glume. Kada sam dobila prvi kasting, nisam mogla da shvatim šta to znači. Dobiti kasting znači da je moguće dobiti i film, a kada dobijete jedan film, moguće je da sledeći bude recimo Spilbergov ili Stounov. To je ostvarenje američkog sna. Bila sam potpuno ravnodušna, jer sam došla tamo iz Srbije, gde kasitng ništa ne znači, nažalost. Onda dve mlađe holivudske glumice počinju da vrište i skaču i objašnjavaju mi šta to znači. Kasting je gotovo isti kao kod nas, nema velike razlike, osim toga što svi žele da iz glumca izvuku najbolje, što kod nas nije slučaj. Osim toga, kod nas se stvari neretko rade na brzinu i površno. Dobila sam ulogu na tom kastingu. To je bila moja prva uloga. Kada dođete na set, nemate šta više da improvizujete, sve je već improvizovano. Razlike nema osim, samo je sve mnogo različito.

Koliko Vam je jezik predstavljao problem? U kojoj meri ste imali teškoće da dočarate svoj lik onako kako biste to učinili na maternjem jeziku?

Ana: Nema toga mnogo. Više je pitanje kako bih objasnila nešto što ne mogu na maternjem jeziku. U početku sam se tamo sve vreme izvinjavala zbog svog akcenta, a onda sam shvatila da su oni veoma dobronamerni. Više se oni nisu razumeli međusobno, nego što mene nisu razumeli. Nijednog trenutka se nisam osećala kao stranac. Kada uđeš u lik, kada počneš da igraš scene, tu nema nikakvih problema sa jezikom, jer se sve nauči i uvežba. Bilo je mnogo lakše nego što sam očekivala.

p7

Ana Sakić u razgovoru za SDL; Foto: Nevena Ivanović

Ipak ste se vratili iz Holivuda, uprkos ostvarenom uspehu. Zbog čega?

Ana: Nikada nisam želela da napustim Srbiju po svaku cenu. Ja sam patriota i to je ono što me je vezivalo dosta dugo ovde. Imala sam nekih ponuda ovde u međuvremenu. Možda zvučim nerealno, ali to je moja odluka. Idem u Ameriku kada nema posla ovde, a kada ima posla ovde, ja sedim kući.

Čuveni Srpski film, u kome igrate zlostavljanu ženu, izazvao je oštre reakcije. Neki smatraju da je to skrnavljenje srpske kinematografije, dok ga drugi nazivaju remek-delom. Kako ga Vi doživljavate?

Ana: Kada sam upisala glumu, želela sam da radim filmove koji su drugačiji, da igram uloge koje su izazovne i koje imaju neku težinu. Taj film je jedan od najznačajnih za mene. Ne bih sada o kritikama koje se tiču tog filma. Mogu samo da kažem da smo dobili mnogo nagrada u Americi i u Evropi. Mislim da treba da prođe vreme da Srpski film bude shvaćen, a već dolazi to vreme, jer mnogo puta se desi da živimo Srpski film, nažalost.

p3

Marina Vodeničar i Ana Sakić; Foto: Aleksa Anđelić

Iza sebe imate mnogo uloga u pozorištu, na filmu i u serijama. Publici ste najpoznatiji kao Ingrid iz serije Selo gori, a baba se češlja. Koju biste vi ulogu izdvojili?

Ana: Moram da kažem da mi je Ingrid najdraža, zato što je bila drugačija, zato što smo radili toliko dugo i zato što smo živeli kao porodica. Što se tiče pozorišta, izdvojila bih ulogu u drami Pismo-glava Slobodana Selenića, koju sam radila davno, još posle diplomskog. Posle toga sam počela da dobijam prve uloge.

Poreklom ste iz Kruševca. Kakve Vas uspomene vezuju za taj grad?

Ana: I dalje mi je kuća u Kruševcu i vrlo često idem tamo. Meni je odlazak u Kruševac uvek punjenje baterija. Tamo su moji počeci, od baleta do glume. Svi znamo da je taj grad iznedrio najbolje glumce, tako da sam jako ponosna na njega. I dalje kažem da sam iz Kruševca. Nisam Beograđanka, ja sam Kruševljanka.

p4

Ana Sakić; Foto: Nevena Ivanović

Spomenuli ste da ste se bavili baletom, a pišete i poeziju i slikate. Odakle toliko ljubavi prema umetnosti?

Ana: Valjda čovek kad ima sklonost ka jednoj umetnosti, onda ima i ka svim drugim. To je sve u čemu ja uživam. Slikanje je za moju dušu, kad nekako treba da iskažem nešto iz sebe. Umesto da odem da trčim, uzmem i napišem tekst. Nažalost, više se ne bavim baletom, jer nemam gde da ga iskoristim u svojoj profesiji. Krivo mi je zbog toga, ali pokušavam da spojim u svojim scenama, što se tiče pozorišta, što više pokreta. Valjda mi je Bog dao sve te stvari, da sve može da se spoji u jedno, ali mislim da to nije dovoljno iskorišćeno da bi publika videla sve to. Problem je što se u Srbiji ne dobijaju takve uloge, što čovek ne može da iskaže sve što ima u sebi. Ili je ovde sve fah ili kliše. Opet kažem, to je razlika između ovoga ovde i Amerike.

Koliko umetnost može da utiče na društvo i da ga menja?

Ana: Umetnost postoji da bi činila društvo boljim. Predstave postoje da bi se neka poruka donela. Prava umetnost bi i te kako trebalo da menja društvo na bolje. Nažalost, znate da su u Srbiji umetnost i kultura na nivou na kakvom jesu i zato je društvo takvo kakvo jeste.

p6

Ana Sakić u razgovoru za SDL; Foto: Nevena Ivanović

Koji savet biste dali mladim ljudima koji žele da krenu Vašim putem?

Ana: Da veruju u svoje snove i da znaju šta hoće. Gluma je posao koji ne možete da radite ako ga ne volite. Mladima poručujem da se bore i veruju u bolje sutra, jer mladi jedino to mogu.

Kakvi su Vam planovi za budućnost? Gde će publika moći da Vas gleda?

Ana: Radimo drugu sezonu Državnog službenika. Sada ćete me gledati na Pinku u novoj seriji Nek ide život. Očekujem još jedan film u Americi, to će biti možda sledeće godine. Sad počinjemo da radimo novu predstavu. Sve mi je na začetku.

Ključne reči: ana sakić , glumica , pijavice , intervju , filmski susreti , filmski susreti 2019 , Letnja pozornica , festival , kultura ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.