Ljubomir Bandović: Pozorište je moj dom, moja kuća i moja crkva

Aleksandra Ničić 2019.
Foto galerija Komentari

Kako poluistine i zastrašujuće informacije mogu uticati na jednog dobrog i poštenog čoveka? Da li mediji mogu izazvati političku paranoju i sumnju u sve što je različito? Na ova i mnoga druga pitanja glumci predstave Balkanski špijun dali su odgovore juče, dok su smeh, emocije i ovacije na kraju odzvanjali u punoj sali Narodnog pozorišta.

Foto: Marija Janković

Predstava, za razliku od istoimenog filma, predstavlja današnje društvo. Takođe postoji stanar za koga Ilija i Danica sumnjaju da je špijun, ali ovoga puta sumnju pospešuju mediji. Predstava je izvedena u okviru festivala Teatar na raskršću. O tematici, negativnom uticaju medija na društvo, festivalu, kao i o samoj karijeri razogovarali smo sa glumcem Ljubomirom Bandovićem.

Kakvi su Vaši utisci o večerašnjoj predstavi, festivalu i niškoj publici?

Ljubomir Bandović: Ja sam već mnogo godina glumac i često sam dolazio u Niš i nastupao pred niškom publikom. Mogu reći da je niška publika prava publika. U našoj zemlji i na Balkanu uopšte gde pozorišta nisu živa, Niš ima tu sreću da u njemu postoji živo pozorište. Generacijama unazad se ta publika gradi. Želim sreću ovom festivalu, koji je jako dobar, po mom mišljenju. To vidim po selekciji, ljudima koji su uključeni u rad festivala – i kada je umetnički sektor u pitanju, i ostali. Što se tiče same predstave, ovo večeras je bilo možda naše 15. izvođenje. Radi se, dakle, o mladoj predstavi. Još uvek smo u pubertetu. Otimamo se – tekst nam se otima, jedni drugima se otimamo, likovi nam se otimaju. Međutim, smatram da će za nekoliko izvođenja to da uđe u podsvest i bude baš onako kako smo želeli.

Kako je, dakle, izgledala sama priprema i kako je sve počelo?

Ljubomir Bandović: Konkretno, što se mene tiče, ja sam pre nekoliko godina igrao u Klaustrofobičnoj komediji u Zvezdara teatru. Igrao sam ulogu Save odžačara, koja je, takođe, obeležila karijeru Bate Stojkovića, ali u pozorišnom smislu. Ovde je bilo malo teže ući u ulogu, jer je ovo delo već svima poznato. Čak i publika koja nije pozorišna zna za Balkanskog špijuna. Kada uđete u nečije cipele, koje su već dobile nečiji oblik, morate gaziti malo jačim korakom kako bi one počele da dobijaju vaš oblik. Kada sam već prihvatio da to igram posle Bate, odlučio sam da to bude punom nogom do kraja. Neka ode i u grešku, ali će biti iskreno i do kraja. Usaglasili smo se i oko koncepta, jer ne bih pristao na bilo koji koncept. Dogovorili smo se da mora da se tiče današnjih ljudi, pre svega, mladih. O tome šta je komunističko jednoumlje mogli ste učiti i u školi. Ja sam malo tog vremena i zakačio. Tada niste mogli ni da ispričate jedan vic u kafani. Danas vlada jedna druga vrsta jednoumlja. Sada je to moneta. Svi jurimo za parama i slično. To smo pokušali da utkamo u predstavu i mislim da smo uspeli.

predstava6

Foto: Marija Janković

Šta je ono lično što ste uneli u lik i što razlikuje ovu predstavu od one prethodne, ali i od filma?

Ljubomir Bandović: Trudio sam se da moj Ilija ne bude kratke pameti, jer je danas ljudima dopušteno da budu produhovljeni i obrazovani. U to vreme nije tako moglo. Batin Ilija je već u startu bio podložan tuđim mišljenjima i kratke pameti. Osim toga, moj Ilija jako voli svoju ženu. I Duško je sam napisao, da kako je problem veći, on postaje sve smireniji. Prestaje da viče na nju. Ona postaje njegov saveznik. Ilija u startu viče na svoju ženu, ali čim problem postaje jači i konkretniji i kad ona prihvati da je stanar izdajnik i preuzima Ilijinu ulogu, tu se stvara jedan novi čudni nukleus i vezivanje između njih dvoje. Ta veza će trajati do groba. Dalje, ja u predstavi volim svoju ćerku. U filmu ne postoji naznačen odnos između oca i ćerke. Hteli smo da se sve tiče današnjice. Danas su ljudi empatični prema dobrim i poštenim ljudima, a ranije smo bili prema slabim ljudima. Danas su slabi oni koji su dobri i pošteni.

Kako su mediji doprineli tome da paranoja bude još veća kod glavnih likova?

Ljubomir Bandović: Dosta su doprineli. Uslovno rečeno sa slobodom i brojem medija, svi smo podložni tome da nam se serviraju neistine. Sve su konstrukcije. Retko nam se neki događaj predstavi od a do š, baš onako kako se desio. Iz ovih ili onih postulata i principa, nešto mora da se umekša ili pojača, pogotovo kada se radi o politici. Ja ne znam da li predstavnici sadašnje, prošle i pretprošle vlasti misle da smo svi mi idioti i da niko ništa nije pročitao. Da li misle da ne znamo nimalo psihologije? Da li misle da ne znamo šta znači kada se grize donja usna i gleda na gore, krše prsti od neprijatnosti? Ljudi se odaju, a da nisu ni svesni. Gluma je, na primer, izvođački posao. Tako je i najbolji korektiv ljudi. Kao neka primenjena psihologija.

predstava3

Foto: Marija Janković

Gledali smo Vas i u serijama, i u filmovima, i na pozorištu. Šta Vam je od navedenog najdraže?

Ljubomir Bandović: Pozorište je moj dom, moja kuća i moja crkva. Tu održavam svoju psihofizičku kondiciju. Sve što naučim u pozorištu primenjujem i pred kamerom. Kamera je tehnologija, industrija. Film je nastao kao ideja da se nešto zaradi. Nasuprot tome, pozorište je nastalo tokom pećinskog doba, iz potreba. Recimo, mi glumci se skupimo na trgu, nešto odigramo. Zatim se skupe i ljudi okolo, a ako im je nešto zanimljivo, zadrže se. Onda neko od nas prođe sa šeširom, pa neko od publike stavi jabuku, neko parče sira, neko krompir. Pozorište se radi iz ljubavi, ostalo je industrija. To je neka razlika. Ali ja igram punom nogom oba. Ne postoji za mene, po važnosti, ni prijateljska utakmica niti takmičarka. Ja ih svojim odnosom prema njima činim važnim. A trudim se da sve bude važno.

Gde ćemo Vas onda najviše gledati i koji su Vaši planovi?

Ljubomir Bandović: Svuda ćete me podjednako gledati. Sada se, recimo, priprema serija Južni vetar. Ja ću imati jednu važnu i lepu ulogu. Ne lepu, jer je kriminalac, već lepu jer je Crnogorac. (smeh) Celog života igram nekog Bosanca, iako nemam veze sa Bosnom, ali nikako da odigram nekog Vranjanca, jer sam odrastao u Vranju, ili pak Crnogorca, jer sam se rodio u Crnoj Gori. U Banjaluci se snimaju Kosti, kao nastavak Mesa, prošlogodišnjeg filma. Imam i jedan scenario na čitanju za film. Sa Jagošem Markovićem se dogovaramo da nešto radimo zajedno, jer do sada nismo. To su za sada moji planovi.

Ključne reči: balkanski špijun , festival teatar na raskršću , narodno pozoriste nis , narodno pozorište ,

Foto galerija

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.