Zlogonje nas uče empatiji, prihvatanju sebe i različitosti kod drugih

Marta Minić 2018.
Komentari

Pete filmske večeri prikazani su filmovi Zlogonje i O bubicama i herojima. Letnja pozornica bila je ispunjena publikom, a tokom projekcije bilo je dosta smeha, ali i suza. Nakon projekcije filma niškoj publici poklonili su se reditelj Raško Miljković, producent Jovana Karaulić, kao i glumačka ekipa filma: Mihajlo Milavić, Silma Mahmuti, Jelena Đokić, Stela Ćetković i Vaja Dujović.

Foto: Kristina Mitić

U životu se ništa ne podrazumeva i sve što imamo neće nam tu biti zauvek. Film Zlogonje nam ukazuje na to. Dečak Jovan rođen je sa parcijalnom cerebralnom paralizom i za sve što radi u životu mora da se trudi više i svakog dana da se bori. On želi da živi kao svaki drugi dečak, ali zbog stanja u kom se nalazi, da bi zaštitio sebe od zadirkivanja dece i od okruženja koje može da ga povredi, on se povlači u svoj svet mašte. Pretvara se u superheroja Šejda koji je neustrašiv i otklanja sve što ga ograničava u životu. U njegov razred dolazi devojčica Milica koja ruši zid koji je Jovan oko sebe postavio i vremenom uspeva da dopre do njega i pokrene njegov život. Milica smatra da je njena maćeha veštica i da je začarala njenog oca i uz pomoć čini i vradžbina dovela njene roditelje do razvoda. Jovan i Milica se udružuju i postaju Zlogonje i pravi drugari. Ovaj film vas neće ostaviti ravnodušnim, od smeha do suza, do važnih životnih lekcija o prijateljsvu, razvodu, porodici, prihvatanju sebe i drugih. Nakon projekcije filma Zlogonje imali smo priliku da razgovaramo sa rediteljem filma, Raškom Miljkovićem, kao i glavnim glumcima, Mihajlom Milavićem i Silmom Mahmuti, o problemima na koje ovaj film ukazuje, kao i o jakoj poruci i emociji koju šalje.

Kakva je bila saradnja sa ostalim kolegama sa kojima ste radili na filmu i kako ste se vas dvoje uklopili u radu na zajedničkim scenama?

Silma: Mihajlo i ja smo se super slagali i sada se slažemo. Sa starijim kolegama je bilo super, oni su se ponašali kao da su naši vršnjaci.

Koliko je Jovan tebi blizak privatno i u kojim scenama si mogao da se poistovetiš sa njim? Koliko ti sa Milicom?

Mihajlo: Na neki način ja se dosta poklapam sa Jovanom, idem u redovnu školu kao što i on ide, idem na fizikalnu terapiju, radimo slične vežbe kao što radim i ja na filmu. 

Silma: Imam dosta sličnosti sa njom. Borbena sam i imam stav kao ona, razlika je u tome što sam ja druželjubiva.

DSC 0055

Ekipa filma Zlogonje uoči Filmskih susreta; Foto: Kristina Mitić

Na koji način je prikazano prijateljstvo između Jovana i Milice?

Mihajlo: Što se tiče školovanja, Jovan ne voli da neko sedi sa njim u klupi i povučen je, a kako Milica dolazi u njegovo odeljenje, Jovan shvata da je i ona povučena, ali da na neki način hoće svima da drži red i neće da je neko dira i da na taj način štiti samu sebe

Silma: Mislim da oni postaju najbolji prijatelji baš zato što su u sličnoj situaciji. Milici su roditelji razvedeni i ona proživljava nešto, Jovan proživljava to da je izolovan malo više od društva baš zbog problema koji ima i onda ona njemu pomaže kao što on njoj pomaže da ubije vešticu. 

Koliko vama znači ovakav jedan projekat? Želite li da se bavite glumom u budućnosti?

Silma: Meni je ovo do sada bilo lepo, ali ne znam da li ću se u budućnosti time baviti. Jeste ovo lepo, ali je i naporno.

Mihajlo: Što se mene tiče, ja bih voleo. Večina ljudi koji me znaju su me ovo pitali i ja sam rekao da bih, zato što mi se svidelo to i pronašao sam sebe u svemu tome. Ne znam sada da li će to konkretno biti gluma ili nešto drugo vezano za film. 

Kakvu poruku možeš poslati našim čitaocima kao neko ko živi sa cerebralnom paralizom, budući da to ne treba da predstavlja problem u našem društvu i da nailazi na odbacivanje?

Mihajlo: Ja lično u svom privatnom životu od malena imam to i stalno vežbam. Mnogo puta mi je prekipelo i želeo sam da odustanem od svega. Scena u filmu kada treba kao Jovan da se penjem uz stepenice i da se borim i pokušam, bila mi je veoma naporna jer sam želeo da to izgleda što uverljivije. Kada sam video sebe kako to zaista izgleda, on kao karakter mi je pokazao da ja u svom privatnom životu ne treba da posustanem i da treba samo da guram dalje. Nije to sada vezano samo za moj problem, za Jovana, već za problem bilo koje vrste. Ovo važi generalno za sve ljude da nikada ne treba da odustanu.

 Šta nam možete reći o nagradi koju je film osvojio na dečijem festivalu u Torontu?

Raško: U pitanju je nagrada mladog žirija. Mi smo se takmičili u toj selekciji od deset do trinaest godina. Oni su prepoznali pre svega njihov kvalitet i talenat jako mladih glumaca, koji su pre svega izneli ovaj film tamo gde treba da ga iznesu. Cela moja ekipa koju čine debitanti su prolili krv, suze i znoj kako bi ovaj film izgledao kako treba da izgleda. Užasno mi je drago što su priznali taj talenat i trud mnogobrojne ekipe ljudi koja je stvarno u ovaj film ulila sve što je u tom trenutku imala. Jako mi je drago da smo se mi kao debitanti pokazali kao sposobni ljudi koji veruju u film kao medijum i koji jedva čekaju da se bave time i žele da nešto kažu kroz taj medijum. Jako nam je bilo važno da se posvetimo svim ovim temama koje, nažalost, nisu naročito zastupljene kod nas, ali o kojima mora da se razgovara i koje moraju da prestanu da budu u nekoj zoni tabua kako bi mogli to da prevaziđemo i krenemo da se bavimo time na jedan adekvatan način. Kada film dobije nagradu na tako važnom festivalu kao što je Toronto, onda to ima ogroman odjek u svetu. Posle toga smo imali priliku da zajedno proputujemo raznorazne festivale, zemlje, raznorazne drugačije ljude, klince, žirije, filmadžije ludake i da sa njima podelimo naše iskustvo. To je škola koja ne može nikako drugačije da se dobije sem na taj način. Mislim da smo svi bogatiji za jedno neizmerno iskustvo.

DSC 0053

Ekipa filma Zlogonje uoči Filmskih susreta; Foto: Kristina Mitić

Zbog čega film nosi naziv Zlogonje i koju poruku on šalje?

Raško: Zove se Zlogonje zato što je to jedan arhaični izraz, to je kovanica, oni koji gone zlo jesu zlogonje. Bilo nam je simpatično da tako nazovemo film, jer dečiji film je arhaična forma kod nas. Bilo nam je zabavno da se poigramo sa tim, iako oni stvarno jesu zlogonje i stvarno teraju zlo, bar ono za koje oni misle da je zlo. Jako nam je bilo važno da povežemo i sa našim identitetom, jer je ovo film koji se bavi univerzalnom temom o kojoj kod nas nije dovoljno raspravljeno. Zato nam je bilo važno da se povežemo sa domaćom publikom i našim narodom.

Kome su namenjene Zlogonje?

Raško: Zlogonje su koncipirane kao dečija avantura. Čini mi se da su više jedan porodični film, jer ima tema koje se ovde obraćaju i odraslim ljudima, roditeljima, učiteljicama, doktorima, komšijama. Tako da u tom smislu mislim da je ovo jedan porodični film namenjen svima od sedam do sedamdeset sedam, neka politika Politikinog zabavnika je l'? Sa druge strane mislim da je ova nagrada u Torontu dokazala da je film zabavan deci. To nam je bilo jako važno. Najzad, posle toliko godina u Srbiji smo napravili film koji se obraća deci

Budući da se u ovom filmu prikazuju problemi razvoda, prijateljstva, odbacivanja zbog različitosti, kao i dečija mašta, mislite li da se ovim projektom mogu prikazati i vratiti zaboravljene vrednosti u našem društvu?

Raško: Nadam se. To je veliko breme staviti na jedan film. Apsolutno se nadam da ćemo krenuti u dobrom smeru. Zbog toga što je predstavljena težina prijateljstva i značaj prijateljstva, ali sa druge strane postavlja se pitanje šta to znači biti različit, na svaki mogući način. Tako da moramo da objasnimo, čini mi se što pre to bolje, da je biti različit okej. Što je različitije, to je bogatije i drugačije.

Ključne reči: zlogonje , filmski susreti 218 , raško miljković , silma mahmuti , mihajlo milavić , intervju ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.