Branko Janković: Ozbiljan pristup i temeljan rad uvek daju rezultate

Tijana Milenković 2018.
Komentari

Treće večeri Filmskog festivala na Letnjoj pozornici prikazane su projekcije filmova Meso i Agape. Nakon projekcija, deo glumačke ekipe se poklonio publici, koja je ostala do kraja uprkos lošem vremenu i kiši. U okviru prvog projektovanog filma Meso publici su se poklonili Branko Janković, Faketa Salihbegović Avdagić, Ljubiša Savanović i Mugdim Avdagić. Na sceni se nisu pojavili ostali glumci, nosioci glavnih uloga u filmu, jer se pripremaju za Festival u Montrealu, na kome će 2. septembra biti prikazan film Meso, koji je ušao u zvaničan takmičarski program ovog festivala.

Foto: Tamara Radovanović

Film Meso je savremena drama koja govori o tranzicionom periodu u maloj sredini. Film i seriju režirao je Saša Hajduković, dok je pisac scenarija Nikola Pejaković. Glavne uloge tumače Igor Đorđević i Nikola Pejaković, koji tumače junake filma Mirka i Slavka. Mirko je osrednji fudbaler na zalasku karijere, sa neizvesnom budućnošću u sportu, povratnik u rodnu Banjaluku, gde žive njegova dementna majka (Faketa Salihbegović), introvertni brat (Branko Janković) i devojka (Marija Pikić). On tamo obnavlja očevu roštiljnicu Kod Rajka, iako je njena sudbina neizvesna, kako zbog ekonomskih razloga, tako i zbog velikih planova koje za nju imaju veliki biznismeni. Jedan od tih biznismena je i Slavko, Mirkov drugar iz detinjstva, koji se u životu svog nekadašnjeg prijatelja ponovo pojavljuje iznenada, i to baš u trenutku kada mu je najpotrebniji. O filmu, porukama koje on nosi i mnogim drugim stvarima pričali smo sa Brankom Jankovićem, koji tumači ulogu Miće, Mirkovog brata.

O čemu govori film Meso i kakvu poruku šalje gledaocima?

Branko: Film govori o raspadu jedne porodice i ljudima koji žele da preko noći zarade neki veliki novac, pri tom ne birajući način i sredstva kojima će to postići. Takvi ljudi ne osećaju nikakvu grižu savesti, nemaju ni mrvu morala i tu nema nimalo etike poslovanja. Gledaoci će kroz seriju i film videti šta se dešava takvim ljudima, ali i ljudima koji dolaze u kontakt sa njima, pa će sami izvući pouku i poruku iz toga.

Zbog same prirode filma i njegovog trajanja u  odnosu na seriju, u filmu su izostavljene mnoge scene koje bi bliže prikazale i junake filma, ali i određene situacije. Šta to izostaje u filmu u odnosu na seriju?

Branko: Zadovoljniji sam serijom, ali ne zato što je film loš, naravno, već upravo zato što je serija sadržajnija. U filmu nema mnogih scena kojih ima u seriji, da bi sve stalo u otprilike dva sata. Serija je na jedan još širi i temeljniji način izanalizirala i obradila sve te probleme i u porodici i u društvu uopšte, probleme i pojave u raznim profesijama kao što su poslovi konobara, kuvara, političara, policajaca, pa i biznismena. Na primer, u filmu je bolje prikazan razlog zbog koga se Mića, lik koji ja tumačim, povukao u sebe i postao jedan introvertan tip koji malo govori i koji se dosta promenio otkako su mu ubili oca. Jedna scena tokom slavlja u kafani povodom Marijine trudnoće mi je posebno emotivna i ostavila je jak utisak na mene, a prikazuje situaciju u kojoj svi slave, piju i vesele se, i jedino Mića vidi svoga oca za kojim toliko tuguje. On je pored njega i on priča sa svojim ocem, iako ga niko drugi ne vidi. Zatim, prikazano je i ko je i na koji način ubio starijeg Cvijetića, dok u filmu toga nema, a tu je i još mnogo drugih zanimljivih scena.

Serija je doživela veliki regionalni uspeh, a sada je i film ušao u glavnu takmičarsku selekciju u Montrealu. Jeste li očekivali toliki uspeh dok je film još bio u procesu snimanja i kakav plasman očekujete na tom Festivalu?

Branko: Pa ja iskreno nisam očekivao, zaista nisam. Banjaluka je mlada produkcija, ona i nema neku dugu filmsku tradiciju. Ja sam sumnjao u kadrove, u glumce, pa i u sebe kada sam pročitao tekst. Scenario je zaista dobro napisan, pa sam se plašio kako i koliko ćemo mi to uspeti da realizujemo i kako ćemo tu ideju uspeti da prenesemo gledaocima kroz ovaj film. Nije lak posao da od slova na papiru prenesete i realizujete celu tu priču. Tako da me je sve to iznenadilo, ali i jako obradovalo, baš zato što i nisam imao neka očekivanja. Kada se ne nadate ničemu, onda vam je svaki uspeh još draži. Još jedna bitna stvar je što ljudi misle da naš narod ne voli da vidi realne probleme i situacije sa kojima se ljudi u životu suočavaju, već misle da on samo želi neke šarene laže, da tako kažem, rijaliti programe i  bilo šta slično što bi ih zabavilo, ali to nije tačno i upravo smo to i pokazali ovim projektom. Ozbiljan pristup i temeljan rad uvek daju rezultate.

Koja Vam je scena u filmu, odnosno seriji, bila najdraža, a koja Vam je bila teška za snimanje, ako je bilo takvih?

Branko: Sve je bilo podjednako kompleksno, ali mislim da mi je najdraže bilo kada lik koji ja tumačim nije želeo da da tu svoju kuću, svoju kafanu i imanje. Nije dao da se to sve rasproda i da propadne, uprkos finansijskim problemima koje je stvarala ta Rajkova kafana. Takođe, situacija u bolnici nakon što je njegova majka pala niz stepenice, a kada se on borio da je što pre pregledaju i spasu. Teških scena nije bilo, sve smo radili polako. Film se dosta sporo snimao, možda dve do tri scene na dan, što je u današnje vreme luksuz, ali zato smo imali dovoljno vremena za svaki kadar, pa nam nije bilo teško da sve odradimo kako treba.

Osim pred kamerama, Vi glumite i pred publikom u pozorištu. Gde se više pronalazite i da li Vam je draža gluma pred kamerama ili pred publikom?

Branko: Ja to gledam u odnosu na to šta mi je inspirativno i šta me pokreće, a šta ne. Volim podjednako i jedno i drugo, ali bitno mi je kakav je projekat i kakav je scenario. Ako mi je zanimljiv i inspiriše me, onda je nebitno gde se nalazim i pred kime glumim.

40325131 454017695094158 236240733336502272 n

Branko Janković uoči Filmskih susreta; Foto: Tamara Radovanović

Osim glume, bavite se i proizvodnjom i izvozom kozjeg sira i surutke. Koliko to već dugo traje?

Branko: Surutka je postala, mogu slobodno da kažem, svetski hit. To je naše, iz Srbije, i ja se ponosim time. S druge strane, zbog toga ne zapostavljam glumu i trudim se da balansiram i jedno i drugo i za sada mi uspeva. To traje već četiri godine i to je jedna ozbiljna poslovna priča, nevezana za imaginarno sanjarenje i kreiranje kakav je posao glumaca, a opet, s druge strane, nadopunjuju jedno drugo. Tako da malo menjam poslove, malo odmaram, ali ipak uspevam da uskladim i jedno i drugo, bez obzira što je posao proizvodnje jedan naporan i mukotrpan posao. Isto tako, gluma je posao kojim se ne može baviti svako. To zahteva i rad i talenat, ali i znanje.

Koji su Vam dalji planovi u karijeri i da li je možda već u planu neki novi projekat?

Branko: Ima dosta posla. Početkom oktobra radimo novu dramsku predstavu, zatim spremamo nastavak serije Šifra Despot sa filmskom produkcijom Contrast Studios. Priprema se i nastavak serijala Kost i koža. To je to otprilike, a to je do kraja sezone i previše posla.

Ključne reči: Branko Janković , glumac , filmski susreti , Meso , film , kultura ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.