El Niño − heroj madridskog Atletika

Anđela Perić 2018.
Komentari

Znate ono kad nekoga toliko volite da ne možete rečima da iskažete? E pa tako i ja, samo u fudbalskom smislu. Volela bih da ponovo nešto više kažem o Toresu, ali nekako kad god krenem da pišem, ostanem bez reči. Zapitam se kako to mogu ljudima opisati, ali ipak imam potrebu da iznesem svoj stav.

Foto: Facebook

Svi mi znamo kakav je fudbaler Fernando Tores − napadač svetskog kalibra, klasa. Zlatno doba njegovog fudbala bilo je u Liverpulu, pogotovo te 2008, kada je u izboru za osvajača Zlatne lopte završio kao treći. Sledi ne tako slavan period u Čelsiju, ali, da se razumemo, davao je golove kad su bili najpotrebniji. Pogotovo svi pamte onaj u Ligi šampiona protiv Barselone, neki bi rekli da je njime čak i otplatio 50 miliona, koliko su dali za njega. Posle kratke epizode u Milanu, došlo je vreme da se vrati kući. Iako se sada fudbal modernizovao i postao drugačiji, pa to više možda nema toliki značaj kao ranije, njemu je i te kako značilo. To je bio spas za njegovu karijeru. Tek tada se izborio sa samim sobom i izašao iz onog mračnog ambisa, bez samopouzdanja i punog promašaja iz vremena dok je igrao za Plavce. Te prve sezone odmah se uklopio, srušio golovima stare, velike rivale i podsetio nas na ono njegovo magično baratanje loptom i da nije zaboravio da trese mreže. Evo sada, tri godine kasnije, izgleda da se bliži rastanak. Od tada pa do danas s vremena na vreme bi zablistao na pojedinim mečevima. Ruku na srce, nije baš ni bio u prilici da igra, nije dobio željenu minutažu. Pogotovo ove sezone. Jasno je da pored fenomenalnog Grizmana, povratnika u klub Koste Kevina Gameira ne može i nema puno prostora, ali nekako imam utisak, a i po njegovom ponašanju na terenu, čini mi se da može još toga da pruži, bar još jednu sezonu u vodećim klubovima Evrope. Pre par dana je protiv moskovske Lokomotive postigao dva pogotka. Verujem da je svima bilo drago da vide da se ovaj čovek upisao u listu strelaca.

Na jednoj konferenciji upitali su Simeonea da li će Toresu ponuditi novi ugovor. Odgovor je glasio NE, kratko i jasno. Kao da je cela karijera stala u to jedno NE. A zašto? Zašto mu oduzeti to da karijeru završi u voljenom klubu, u onom u kome je ponikao? Bilo je ponude iz Kine, piše se da za to nije zainteresovan, ali sada se pominje i Valensija. Šta će biti, ko zna, ali znam da bih volela da ga gledam još malo u Atletiku, ili nekom drugom jakom evropskom timu, a najviše da sa Madriđanima osvoji koji trofej, bar Ligu Evrope, pošto će se titula španskog šampiona teško naći u njihovim rukama. Ja se uvek nekako osećam ponosno kad čujem: Lopta je kod Fernanda Toresa i − goooool. Dođe mi da zaplačem kad se setim da će uskoro okačiti kopačke o klin. Ne mogu a da ne razmišljam pomalo o tome. Zato se trudim da oživim opet njegovo ime, jer on ne može i ne zaslužuje da bude zaboravljen. Jedini fudbaler u istoriji koji je zaredom osvojio Evropsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo, Ligu šampiona i Ligu Evrope, čovek koji je nama, navijačima i ljubiteljima fudbala dao mnogo, ulepšavao nam dane svojim golovima, činio nas ponosnim, ponekad i tužnim, onaj koji je gde god da igra uvek davao sve od sebe, rešetao mreže iz svih mogućih pozicija, i ono najbitnije − stvarao uspomene. U Atletiku je dočekan i dan-danas se prema njemu ophode kao prema legendi, jer on to zapravo i jeste. Ali, ne samo legenda madridskog kluba nego legenda ovog fudbalskog vremena, koje se polako menja i poprima novi oblik. Stoji, Fernando, ponosno iza tebe armija Jorgandžija, ali i Redsa i Plavaca.

Ključne reči: Fernando Torres , Atletiko Madrid , Liverpul , Celsi , fudbal ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.