Zovem se Sloboda(n)

Tamara Tasić 2018.
Komentari

Šta je za vas sloboda? Onda kada ste u mogućnosti da govorite glasno, kad nekome uputite koju lepu reč ili ga izvređate jer vam je tako došlo. Kažu važno je da se govori, govori detetu da ne sme to da radi; govori partneru da ne sme da te prevari; govori sebi da možeš ti to. Govori, govori, govori! Govorenje u prazno.

Foto: Tamara Tasić

Dakle, iz ovih pretpostavki sledi zaključak da sam ja ovde slobodna. Ma mogu da vam obećam kule i gradove na vodi, ma mogu da vam obećam bolji život, ma mogu da vam obećam Evropu. Jer sam ja jedino slobodna da se čujem, da me čujete, dok se ne dokaže, pardon, dokaže da govorim istinu, istinu i da sledim našega, ovaj nemačkoga Kanta. Ma što ne reagujete, ljudi, pa odakle meni pravo da ovako govorim, pa ja skrnavim vašu slobodu, pa ko sam ja da to radim, nisam ja onaj. Baš me ponela situacija u našoj miloj zemlji, pa bih ja ovako malecna da vladam, treba da se stidim, evo stidim se, drage kolege. Uostalom, loše umem da iznesem tako napamet naučen tekst, svesna sam toga da mom govorništvu nedostaje jedna komponenta da bih ja ovako malecna vladala, vladala vama, manipulacija. Svi smo mi ovde objekti, objekti nad kojima se manipuliše, znači, na nama se vrši radnja. Međutim, zaboravili smo lekciju iz prvog razreda osnovne škole, zaboravili smo da objekat nije glavni rečenični član, zaboravili smo na subjekat. A kad god se postavi u četiri godine zadatak zaokružiti subjekat, e tada ga, dragi moji, nikada ne zaboravljamo. To je naša greška. Sve mi se čini da ćemo Dostojevskog preformulisati u što je noć mračnija, to su zvezde mračnije. Budimo realni, ako želite bajke, uključite televizor, na primer Pink, ako želite bajke, pročitajte novine, na primer Informer. Od mene ih nećete čuti. I šta je za vas sloboda? Da bi naše zvezde zasijale, moramo da se potrudimo, mi smo glavno rešenje, neko drugi je problem. Kada bismo samo malo menjali knjige, a ne kanale, kada bismo samo malo mislili, dok tog nekog slušamo, kada bismo se samo malo potrudili, pomagali, probudili. To malo će svetleti i u mraku. Pogledajte ko sedi pored vas, možete li ga pogledati u oči!? Nije li to sloboda? Kada se ujutru probudite i pogledate u ogledalo, bez srama. Nije li to sloboda? Kada vi i vaša deca sutra ostajete ovde, kada imate posao, a niste ničiji; kada je noć mračnija, a zvezde su sjajnije. To je sloboda.


Kad sam bila mala nisam razlikovala boje. Sada shvatam koliko je zlatna lepša od crne.

Ključne reči: sloboda , kolumna , kultura , sloboda govora ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.