Će bude

Tamara Radovanović 2019.
Komentari

Prijatno septembarsko vreme, miris svežih Draganovih kokica, puni parkovi dece, prelepa muzika u Pobedinoj, Marina Adamović. Napušteni psi, cvetni paun od pola miliona dinara, bahati radnici u javnim ustanovama, apatija, mnogo apatije. Niš.

Foto: privatna arhiva

Niš diše. Diše, a mi osećamo svaki njegov udah i svaki njegov izdah kao svoj. Bili rođeni ovde ili ne, osećamo. Kao da se u ovom gradu dobro i loše svake noći sastaju na Keju i uz pivo dogovaraju ko će na koju lokaciju narednog dana. Valjda zato promenimo raspoloženje 56 puta na putu od kuće do posla, fakulteta ili škole i još 56 puta u povratku. Bilo kako bilo, Niš ima dušu. Tu dušu dajete mu vi. Upoznate ga nekako kao čoveka, naviknete se na svaku njegovu manu. I kada ste nestabilni i nesigurni kao drveni most u Tvrđavi, uvek možete da sednete negde i slušate muziku koju svira ovaj grad, da uživate u svim suprotnostima koje ovde koegzistiraju

Zapravo, nisam sigurna da ovde može da bude toliko loše koliko mi možemo da kuvamo istu kafu nekoliko puta, da stavljamo istu kosku u pasulj nekoliko puta i da budemo srećni ljudi. Ne može u gradskom prevozu da bude toliko vruće koliko mi možemo da zavrćemo rukave i sunčamo ramena. Ne može u pošti ili ambulanti da bude toliki red koliko mi možemo da sklapamo prijateljstva sa drugim ljudima iz reda. Ne može u Kazandžijskom da nema kaldrme koliko mi možemo da koračamo pažljivo kao da je ima. Ne može most ka Tvrđavi da bude zatvoren za saobraćaj koliko mi možemo da hodamo isključivo trotoarom.

Ne kažem da je lako živeti u Nišu. Morate svake godine da objašnjavate rođacima iz manjih gradova da će u Kalči sada pre naći Samaru Morgan nego haljinu za ćerkinu maturu. Morate gostima iz drugih gradova da objašnjavate da ono kod pivare nije Nišava, već poplava. Možda bi ovaj grad mogao da izrodi i novu sportsku disciplinu. Trka na 200 metara s preprekama u vidu studenata novinarstva koji rade anketu za vežbe, sekti i onih što su gori od bilo koje sekte. Da, baš ti na koje ste pomislili. 

Samo ovde možete da promašite autobus zato što ste otvorili pogrešnu liniju u aplikaciji kada ste proveravali red vožnje prstima masnim od bureka i samo ovde možete da imate prijatelja koji, eto, baš sad završava nešto po grad, ali mora da vam ispriča šta je Miško sinoć radio na Keju.

Evo, i ja sam htela da ovo bude društveno angažovan tekst i da kroz njega ukažem na neke od problema koji mi ovog septembra ovde najviše bodu oči. A opet smo došli do bureka i Keja. Niš.

Ključne reči: kolumna , Niš , kej , burek , pobedina ulica , kazandžijsko sokače , tvrđava , Grad , marina adamović , paun , septembar , kokice , život ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.