Kula od karata

Tamara Tasić 2017.
Komentari

Ne volim da igram karte. Detinjstvo. Sigurno vam prolaze slike kada ste od tih papirnih brojki pokušavali da izgradite kulu, i ja sam. Jedan, drugi, treći trougao, pa drugi sprat. Uh, dobro je, još samo malo. Jedan, drugi, nedostaje još vrh.  Napravila sam i vrh, jeeej, uraaa! I šljus, propade sve, i sav trud, i moja kula. Zrelo doba. Sigurno razumete da karte ne moraju biti samo igra, govori se o kocki, prevari ili, da je malo ukrasimo, opasnoj igri. Kao deca nesvesno učimo da je doći do onog vrha veoma teško, da se ponekad i ne isplati. Taj vrh može mnogo da nas promeni, iskvari, dehumanizuje. Međutim, i dolazak do istog je takav − NEMILOSRDAN. Stoga, svaki onaj trougao nije za decu, u njemu nisu bitne stranice i uglovi, u njemu je bitna moć, a ona je danas u politici.

Foto: Tamara Tasić

To najbolje prikazuje američka serija sa elementima političke drame House of Cards. Ona gradacijski prati život i karijeru američkog političara Frenka Andervuda, kojeg tumači Kevin Spejsi, i njegove supruge Kler (Robin Rajt). Sa emitovanjem je počela 2013. godine, a ove godine je prikazana i peta sezona. U seriji se jasno daje na znanje da se ne treba plašiti onih sa tetovažama nego onih sa kravatama, jer baš takvi uništavaju društvo. Andervud je beskrupolozan, prevrtljiv i željan moći, koju stavlja ispred novca, ispred porodice.

U celokupnoj trci da se od kongresmena domogne predsedničke stolice u korak ga prati njegova žena. Ne kaže se džaba: iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena. On je toliko uspešan da je taj uspeh postigao lažima, pretnjama, prevarama, ubistvima, a ona je toliko jaka da od vođenja dobrotvorne organizacije vodi na kraju državu kao prva žena predsednik. Reklo bi se tako: od dva zla izabraše manje. Međutim, u ovom slučaju i gospodinu i gospođi Andervud se može pripisivati samo manjak ljudskosti, dok im je zlo u venama i nikada ne manjka. Od načina na koji pridobijaju i ucenjuju saradnike preko seksualnih orijentacija, od izvanrednih govora preko najvećih laži, od postojanja čoveka do čudovišta. Naravno, takvu političku bagru mora neko da prati, a ko će drugi do mediji. Novinari su u toj kuli od karata onaj šljus, ono što se uništi i onda neko pokupi, ono što postoji do trenutka do kada sme da postoji, dok ne predstavlja opasnost. I njihova priča ima svoju cenu, dolazak do jedne ekskluzive je i put od ucenjivanja do davanja svoga tela. Međutim, tu seriju ne gledamo samo na računaru, gledamo je svakodnevno, na ulici, u restoranu, u pekari, a na televiziji nam puštaju Bolji život. Mi živimo taj serijal, on se iznova vrti i vrti, jer nakon svakog Andervuda dolazi drugi Andervud. Nama se bar posrećilo jer živimo u zemlji gde će se s kolena na koleno prenositi priče o jednom Aci Srbinu, koji nas je spasio. A ja sam toliko nezahvalna da ga poistovećujem sa gospodinom Andervudom.

Ne volim da igram karte. Šljus.

Ključne reči: kolumna , kula od karata , kultura , house of cards ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.