Pozorišni bonton

Aleksandra Anđelković 2019.
Komentari

Neka vas predstava i glumci ne ometaju u tome da svoje virtuelne prijatelje obavestite da ste u pozorištu − naravno, selfi sa osobom sa kojom ste došli, uz obavezan opis: Prvi put sa mamom/bakom/ujnom u pozorištu. Da bismo znali da ste čitali lektiru.

Foto: Miloš Jovanović

Šetajući gradom, pred kraj srednje, nakon što smo pobegle iz škole, nekoliko drugarica i ja videle smo da postoji obilazak pozorišta. Iako sam već ranije bila u obilasku, bilo mi je interesantno da prođem sa vodičem. Na prve dve rečenice o istoriji pozorišta, drugarice su izašle kao oparene. Od tada se pitam da li pozorište ujeda i da li tamo tuku štapom ako nešto ne znamo. Sada, par godina kasnije, mislim da sam dobila odgovor − oni, zapravo, ne znaju kako treba da se ponašaju. Za sve vas koji mislite da pozorište ujeda nudim savete o ponašanju u pozorištu.

Upozorenje: Dalje čitanje teksta ne preporučuje se onima koji su operisani od sarkazma. Ako tekst shvatite bukvalno, posavetujte se sa vašim lekarom.

Prvo i najvažnje − karte nikako ne kupujte po redovnim cenama. Bolje neki tiket da se pusti, neka kafa da se popije. Najbolje nađite nekog glumca da vam pokloni ulaznice, jer oni ne dobijaju platu od tih ulaznica (posebno ako je reč o studentskom pozorištu, gde je karta 100 dinara, to nikako ne plaćate). Ukoliko niste deo elite koja poznaje glumce, obavezno na indeks! Ako pak niste student, pozajmite studentsku knjižicu od nekog, 50 odsto popusta, što da se ne iskoristi. Najbolje je kupiti karte na uličnim akcijama za 200 dindži.

Sad kad ste nabavili kartu, najbitnija je toaleta (odelo, frak za gospodina), suknja što kraća i štikle što više. Bez toga, kako da vam kažem, tamo ne puštaju. Naravno, šminka, frizura i nokti se podrazumevaju, nemojte da vam ja pričam kako se to radi! Imamo kartu, imamo stajling na nivou, sada možemo da pođemo u pozorište. Na putu do pozorišta obavezno svratite da kupite pljeskavicu, objasniću kasnije zašto. Naravno, kupite i grickalice i sokove po izboru, jer to u pozorištu ne prodaju.

Pošto ste svratili po pljesku, verovatno kasnite, ali ne brinite − tako treba. Koja je poenta ako ne uđete deset minuta kasnije, kad su svi već unutra i mogu da vas vide, zato ste i došli, zar ne? Naravno, ako vas one ljubazne seke iz pozorišta zamole da sednete na prvo slobodno mesto, ne prihvatajte! Vi ste platili (čak i ako niste) vaše mesto i pomerite ceo red kako biste došli do svog mesta! Neka vas ne brine to što su svetla ugašena i što je predstava počela. 

Kada napravite i selfi i time konačno ispunite svoje društvene obaveze, možete odložiti telefon. Smestite ga što dublje u svoju torbu, a bilo bi dobro i da počnu da vam stižu poruke. Biće dobar osećaj kada nađete telefon i vidite poruke tipa: Wow, u pozorištu si, Pa ti si sa njim/njom, koji film gledateObavezno odgovorite, jer stvarno nije kulturno ne odgovoriti. Kada završite sa dopisivanjem, moglo bi nešto da se prezalogaji. Tu dolazi pljeskavica. Slobodno je odmotajte polako, zato što ljudi u pozorištu uživaju u šuškanju! Uzmite i gricklalice i sok, jer nije interesantno gledati predstavu na prazan stomak.

Ukoliko osoba do vas nije razumela nešto u predstavi, objasnite joj, pošto ste pratili sve sa punom pažnjom. Objašnjavajte to što glasnije, najbolje je da vas i glumci na sceni čuju, jer im to daje motivaciju. Tada znaju da je bar neko pažljivo pratio komad. Naravno, samo vaše shvatanje predstave je ispravno, pa slobodno uđite u raspravu ako se osoba pored vas protivi takvom tumačenju. Neka vas ne ometa to što drugi ljudi pokušavaju da vas utišaju! Ne znaju oni kako se treba ponašati u pozorištu. Prosledite im i moj tekst!

Kad li će kraj više? Viđeni ste, ručkali ste, popričali ste sa drugaricom, šta ovi na sceni rade više? Počnite da zevate, da se vrpoljite i vrlo jasno stavite svima do znanja da vam je dosadno. Ipak, nikako ne izlazite, jer postoji još jedna stvar koju morate obaviti. Predstava je konačno gotova, glumci su se poklonili i otišli sa scene. Sada je vaših pet minuta! Popnite se na scenu i fotografišite se! Škljocnite koliko god je puta potrebno da slika bude savršena! Taman će se za to vreme glumci presvući, pa požurite malo da biste ih stigli! Zašto ste došli ako se ne slikate i sa njima? Obraćajte im se slobodno imenima njihovih uloga, tako će znati da pratite njihovu karijeru i da zato želite da se slikate.

Vidimo se u pozorištu! Nećemo valjda predstavu da gledamo.

Ključne reči: pozorište , kolumna , humor , kultura , aleksandra anđelković , bonton , sarkazam ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.