Valar morghulis

Marija Janković 2019.
Komentari

Ser Martinu od Vesterosa i Letnjih ostrva, prvom svog imena, jedno veliko: Zašto?

Foto: lična arhiva

Već godinama se nalazim između većine koja se hvali kako od početka prati ovu maestralnost i one, pa iskreno, manjine, koja se takođe hvali kako ni jednu epizodu serijala pogledala nije. Niti pročitala jednu rečenicu iz knjiga (nisam ni ja još uvek, ali se ne hvalim, već naprotiv, žalim). U poslednje vreme nalazimo se između vatre i leda na društvenim mrežama povodom finalne sezone ove majstorije, Vaše veličanstvo, i jedino o čemu mislim jeste zašto i da li je ovo zaista Vaš kraj? Da li i Vi gledate šta Vam rade sa završetkom? Je li taj novac toliko važan? Da se vratim malo unazad. Da kažem ponosno, pre jedno osam godina naišla sam na ovu seriju gledajući premijernu epizodu na HBO-u, u vreme kada nije bila nikakav bum, i pomislih:  Da, ovo će biti zanimljivo. Interesovanje je počelo da raste, efekti postajali sve bolji, priča još neverovatnija, a ja sam počela da rastem ko friški kvasac smatrajući sebe među prvim fanovima ove endemske vrste ugroženije od zmajeva Targarjenovih.

Moj najveći propust je što mi u ruke nije prvo dospela Vaša knjiga, ser Martine, već ekranizacija iste. Najveći jer ću likove gledati kroz likove sa ekrana, glasove kroz glasove glumaca i što će se ta traka u fabrici maštarija, zamišljanja i kreiranja zaustaviti i to na duže. Verovatno toliko duže da se neće samo prašina i paučina pojaviti nego i leglo pauka. Volela bih da grešim. No, to je moj propust, pa bih ipak da se vratim na svoje: Zašto? Pored toliko savršeno izbalansiranih likova, san snova glumaca i scena, pored toliko hajpovanja i po koje suze tu i tamo (dobro, priznajem, bilo je i vodopada) Vi nam, Martine, prvi od svog imena, prirediste pakao. Finale nam prokopaste kao da tražite još nešto ispod zemlje, scene nespretno upakovaste, a mašnu na kraju epizoda presekoste. Da li ste ovo zaista ovako zamišljali? Čak je Egon Targarjen, ako Vam je draže kopile Džon, finalnu sezonu prokomenatrisao jednom rečju razočaravajuće. Nije baš da se slažem sa tim, da se razumemo, ne odustajem tako lako i ne gubim nadu još uvek iako je većina saglasna da je kasno, pa zato strpljivo čekam. Umotana u deku, kako to dolikuje kada je usred maja napolju minus, da kroz koji sat ovo sve bude GOTovo. A Vi nama pružite završetak koji zaslužujemo. Pobijte mi ovo jedno, jedino pitanje: Zašto?

Dajemo Vam šansu, nemojte da nas razočarate.

San athchomari yeraan.

Ključne reči: kolumna , Komentar , GOT ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.