Da vlast, Možda opozicija, Ne novinarstvo

Marijana Stojadinović 2018.
Komentari

Ako bismo sagledali medijsku scenu danas u Srbiji, mogli bismo da konstatujemo da ona nije gotovo ništa bolja od vremena jednopartijskog sistema. Jedina razlika je u tome što je pomenuti režim karakterisala primena sile i prinude, a danas se to čini na suptilniji način uvijen u demokratsko ruho, gde samocenzura zamenjuje silu i prinudu i ostale nedemokratske metode. U takvom jednom prividno demokratskom sistemu tražiti objektivne ili nezavisne medije jednako je potrazi za oazom u pustinji.

Foto: privatna arhiva

Kod emisije Upitnik imamo situaciju da posle više od pola godine gostuje neko od predstavnika opozicije. Sama koncepcija emisije i nedovoljno vreme za četiri diskutanta, od kojih dvojica pripadaju režimskom bloku, jasno govori da gledaoci koji malo više žele da čuju i onu drugu stranu, neće biti zadovoljni. Nepostojanje kontinuiteta, odnosno česti prekidi i pauze prilikom emitovanja, idu u prilog mojoj početnoj konstataciji. Teme emisije i skretanje pažnje voditelja da se prisutni gosti drže iste ukazuje da sloboda govora još uvek nije kod nas dovoljno razvijena.

Kod emisije Da Možda Ne imamo osim političkih teme iz oblasti kulture, društva itd., tako da ona ima i edukativni karakter, što u krajnoj istanci može biti od koristi. Što se diskusije tiče, neretko se dešava da voditeljka nameće svoje mišljenje i da svakome upada u reč. Takođe i gosti često postaju neparlamentarni.

Osim toga, emisija nema ustaljenu dinamiku emitovanja kao i emisija Upitnik. U pitanju su emisije javnog servisa koje bi morale biti boljeg kvaliteta. Stoga, kada se sve uzme u obzir, mogla bih zaključiti da ukoliko težimo ka stabilizaciji političkih prilika, mediji moraju biti daleko objektivniji i otvoreniji i za drugačija mišljenja.

Ključne reči: da možda ne , medijski mrak , cenzura , kolumna ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.