Procvat mladosti, prijateljstva i džeza

Jovana Živanović 2018.
Komentari

Mesec avgust u Nišu znači procvat. Priroda je uveliko u punom sjaju, ali grad cveta! Ljudi sa svih strana dolaze da uživaju u jednom jedinom džez festivalu na jugu Srbije – Nišvilu. Čini se da ovaj grad već prvog dana avgusta postaje posebno lep. Kao da i sam zna da će narednih dana pristići turisti iz raznih krajeva da uživaju u njegovim čarima slušajući kvalitetnu muziku. 

Foto: Jelena Živadinović

Devet godina zaredom stotine mladih dolazi u Niš sa istim cilljem. Biti volonter na Nišvilu verovatno stvara određenu dozu moralne satisfakcije kod mladih, te je iz godine u godinu sve popularniji. Rascvetala se mladost početkom avgusta i gradu dala novi, pozitivniji i lepši izgled. ne bi Nišvil bio to što jeste da se nisu sklopila nova i obnovila stara prijateljstva. Oduvek sam znala da su izviđači svuda, ali tek sada znam zašto se jedna volonterska organizacija prožima kroz sve ostale. Druženje, ljubav, muzika. Novi Sad, Petrovac na Mlavi, Zaječar, Niš. I sve ove divne stvari spojio je jedan festival. Vratio je uspomene na najlepše dane provedene sa ovim ljudima  pre mnogo godina, a vratio i nadu da će se ovakva druženja ponavljati iz godine u godinu. Sve je lepo u Nišu, ali volonterizam nije bajan, mada nigde u Srbiji nije bajno, zaključili smo u jednom razgovoru u ranim jutarnjim časovima vraćajući se kući sa divnog nam Nišvila. Tri stotine volontera  šarenilo se ove godine u žutim, plavim i crvenim majicama. I nije bilo moguće ne prepoznati ih. Čitavom gradu dali su nove boje i novu energiju iako, moram da priznam, tu istu energiju nisu imali uveče u okviru festivala. Ili su pak imali previše posla? Ili su bili umorni? Ili su bili umorni jer nisu imali previše posla? Margaret Mid je rekla:

Nikada ne sumnjaj da mala grupa promišljenih, posvećenih ljudi može promeniti svet. U istoriji je uvek bilo samo to dovoljno.

Ovi ljudi mogu da menjanju svet i da ih nije bilo, Nišvil ne bi bio onakav kakav zaista jeste. Dešavanja oko glavnih bina nisu bila sjajna da se razumemo. Uske tvrđavske ulice su više ličile na vašar nego na Nišvil. Miris pljeskavica, simulacija vožnje u alkoholisanom stanju, kockarski kvizovi nikako nisu oslikavali Tvrđavu kao mesto koje je prestonica džeza tih dana. Festival je odavno prestao da bude isključivo džez festival i to je okej. Okej je i da su pojedinih festivalskih večeri open bine imale bolje izvođače od glavne. Slikarstvo, pozorište, film i muzika stvari su zbog kojih je hiljade ljudi izlazilo iz svojih domova i šetalo ulicama grada. Osobe koje nikada nisu volele ovaj festival sretala sam u Tvrđavi. A ona nikad punija! Poslednjeg festivalskog dana oboreni su svi rekordi posećenosti. Ne volim gužvu, ali bilo mi je drago. Konačno se nešto dešava u Nišu! I to dešavanje traje nekoliko vrelih avgustovskih dana.

I opet se vraćamo na, recimo, kraj jula, ili sada – nekoliko dana nakon festivala. Ne kažem da je Niš skroz pust, hladan ili prazan, ali izgubio je tu toplinu, tu draž koju sa sobom donesu voloneri, turisti, Nišlije... Ali dobro, biće i drugih festivala. Ili možda ipak neće? Nišvil je jedan jedini. I Niš je u tom periodu najlepši grad na svetu. Ostaje nam samo da čuvamo uspomene, prijatelje, poznanike i čekamo sledeću godinu. I, za kraj, samo jedno pitanje:

Zašto sve što je lepo kratko traje?

Ključne reči: kolumna , nisville 2018 , džez , nisville jazz festival ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.