Žaklina Tatalović: Znam da radim pravu stvar kada tabloidi objavljuju uvredljive tekstove o meni

Tamara Radovanović 2020.
Komentari

Na redovnim konferencijama za novinare, koje se svakodnevno održavaju zbog virusa korona u Srbiji, od 11. aprila nema novinara. Pitanja se šalju mejlom svakog dana do 14.30 časova kako bi se izbegao rizik od zaražavanja novinara. Novinarka televizije N1 Žaklina Tatalović objavila je na svom profilu na Tviteru da je napustila konferenciju za novinare onda kada je ona to prestala da bude.

Foto: privatna arhiva

Žaklina se ranije, pitanjima koja je na ovim konferencijama postavljala, izdvojila kao jedan od omiljenih predstavnika naroda na domaćoj medijskoj sceni, ali i izazvala oprečne stavove. Novinarka koja obožava svoj posao i koja je uvek tu zbog nas običnih ljudi govorila je za Studentski dnevni list o svom radu na televiziji i pritiscima kojima je u karijeri bila izložena, ali i poslala poruku studentima novinarstva i svima onima koji žele da se bave tom profesijom.

Često ovih dana možemo čuti da ste bili jedini novinar na konferencijama za novinare povodom virusa korona. Kako to komentarišete?

Žaklina: To je tužno, pored cele muke koja je zadesila Srbiju i svet. Nisam bila sama, tu je svakodnevno bio kolega iz Južnih vesti, kao i kolege sa Al Džazire i iz BIRN-a i CINS-a, ali jesam se trudila da budem što konkretnija da bismo, pre svega, otkrili probleme medicinskih radnika, jer oni su ti koji treba da dočekaju obolele. Zato su se moja pitanja bazirala na situacije u Narodnom frontu, na VMA, u KBC Dr Dragiša Mišović, bolnicama u Ćupriji i Valjevu, Institutu Torlak... Pre dve nedelje pitala sam za staračke domove i direktorka Batuta tada je rekla da domovi imaju sve što im je potrebno, ali nije mogla da precizira šta je to sve. Ono što se dešava, naročito u Nišu, znate. Ispostavilo se da su sve informacije N1 televizije bile tačne i proverene i da je svako pitanje bilo na mestu.

Koje su suštinske razlike između novinara i novinara?

Žaklina: Prvi prenose istinu.

U tabloidima u poslednje vreme često izlaze prilično uvredljivi tekstovi o Vama. Kako odreagujete kada pročitate tako nešto?

Žaklina: Ne interesuje me. Znam odakle se upravlja i tabloidima i televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Sve mi je to znak da radim pravu stvar, koja je važna građanima Srbije, a ne političarima. Tu sam zbog građana. 

U jednom intervjuu ste kazali da se danas slogan mnogih programa sveo na zabavi pa vladaj. Kako biste to opisali?

Žaklina: Red rijaliti programa, red prenosa celih konferencija isključivo jedne političke partije.

U kojoj meri ste bili izloženi pritiscima u dosadašnjem radu i koliko je teško danas u Srbiji da novinar drži do sebe i da ne popusti pod pritiscima?

Žaklina: Veoma je teško, jer oni koji pritiskaju u stanju su da vam razore poslovni život, porodicu i zdravlje. Ne biraju sredstva ako niste poslušnik. Dok sam radila na Prvoj, bila sam izložena pritisku svakog dana. Poslednje dve godine radim slobodno na N1.

Na Foksu i kasnije Prvoj radili ste 12 godina i za to vreme su se promenile tri vlasti. Možete li povući paralelu − koliko se rad na toj televiziji razlikovao u ta tri navrata?

Žaklina: Od slobodne televizije to se pretvorilo u stranačko glasilo. Foks je bio oslobođen političkih pritisaka. Prva je u početku imala pritisak, ali se on zaustavljao na urednicima, novinari to nisu osećali i imali su zaštitu direktora i menadžera televizije. Tako da, radili smo normalno. Od 2013. godine sve počinje da se menja, televizijom pokušavaju da upravljaju urednici, ali ubrzo gube konce. Dolazi nova postava, koja direktno komunicira, kako su tvrdili, sa Aleksandrom Vučićem. Od novinara se zahteva da prate želje jednog čoveka bez obzira na to šta je istina. Neki su to prihvatili bez problema. Ja sam prvo pokušavala da pokažem da ne mora tako, zatim sam počela da se protivim, a onda je, kako mi je saopštila HR televizije Prva, sa vrha stiglo da sam politički nepodobna. Tada sam napustila kuću koju sam gradila 12 godina. Prvu delim na dva perioda − onda kada me je Boris Tadić nazivao mala naprednjakuša i onda kada me je Aleksanda Vučić nazivao žuta. To mi je pokazatelj da idem pravim putem.

IMG 3064 žaklinaŽaklina Tatalović; Foto: privatna arhiva

Koji događaj sa kog ste izveštavali je bio najveći izazov za Vas?

Žaklina: Bilo je to na početku karijere. Imala sam 20 godina i radila sam na BK. Urednici su mi bili Srđan Đurić i Ivan Radovanović. Odlučili su da me posle bombardovanja pošalju na Kosovo. Fondacija BK nosila je humanitarnu pomoć, a moj posao je bio da uradim reportažu o tome kako žive ljudi u Lapljem selu. Od administrativne linije preuzeli su nas vojnici KFOR-a. Savetovali su nas da ne pričamo srpskim jezikom kada pravimo pauze. Morali smo da se vozimo blindiranim vozilima. Delovi puta, kuda smo prolazili, bili su minirani, tako je pisalo na tablama. Ljudi u Lapljem selu gotovo da nisu imali kuće. Čuvali su ih španski vojnici KFOR-a, morali smo sve da završimo pre mraka. Sećam se da nikome nisam smela da javim šta radim tog dana. Tek uveče, kad smo prešli prelaz, javila sam mami da sam iz daljine videla Gazimestan. Snimatelji su bili Danijel Dabić i Lazar Ilić. I danas prepričavamo taj događaj i od tad izazovi ne prestaju.

Kako komentarišete medije na jugu Srbije?

Žaklina: Nemam potpuni pregled, ali Južne vesti se trude da budu svuda i to je ono što je važno. 

Od koga ste učili na početku karijere, a od kojih novinara i medija bi studenti novinarstva danas mogli da uče?

Žaklina: Imala sam tu sreću da učim od Bojane Lekić, Jakše Šćekića, Olje Milošević, Aleksandra Tijanića, Olje Kovačević, Srđana Đurića, Igora Šanjevića, Zorana Kusovca, Marije Prebeg... I dan-danas učim od nekih od njih. Danas je sve drugačije. Ima novinara od kojih može da se uči, ali oni su, nažalost, napustili novinarstvo, tako da su nove generacije na mukama kada je u pitanju praksa. Ipak, to ne treba da ih obeshrabri.

Koliko je za profesionalno obavljanje tog posla važno studirati novinarstvo? 

Žaklina: Važno je da se nauče osnove i da se ima početno znanje iz svih oblasti. Nas često nazivaju svestranim neznalicama

Može li samouki novinar biti dobar novinar?

Žaklina: Može svako ko ima talenat, nije važno šta studira. Ono što naučite na prvom času je najvažnije, a to je da 99 odsto dobrog novinara čini talenat.

Šta biste poručili studentima novinarstva i generalno ljudima koji žele da se bave tom profesijom?

Žaklina: Tamo gde ste se uputili nije nimalo lako. Postoje ljudi koji žele da nam unište profesiju. Potrebni ste nam da to zaustavimo.

Ključne reči: društvo , žaklina tatalović , intervju , novinarstvo , novinari , mediji , konferencija , tabloidi , Srbija , tekstovi , građani ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.