Dragan Ilić: Radio je bio i ostao medij koji najbolje prenosi emociju

Tamara Radovanović 2020.
Komentari

Medijsko prelistavanje održano je treći put 28. februara u EU info kutku. Ovoga puta medije je prelistavao radijski i televizijski novinar i voditelj Dragan Ilić.

Foto: Milica Stanojević

Kao i do sada, bilo je reči o tome kakve poruke šalju mediji, kome ih upućuju i kako čitaoci, gledaoci i slušaoci prihvataju informacije iz medija, a posebna tema bila je uloga radija danas. Dragan Ilić smatra da je senzacionalizam u medijima u Srbiji prisutan čak i u vremenskoj prognozi, da je trka za klikovima i profitom pobedila profesionalizam u novinarstvu, ali i da smo veoma podeljeno društvo. Najzanimljivija podela u Srbiji je podela u zavisnosti od toga koji kablovski operater dolazi do vašeg domaćinstva. Izbor medija je diktiran time da li je u zgradi dostupan Telekom ili SBB, našalio se Ilić.

Jedna od tema o kojima se govorilo jeste izveštavanje o virusu korona. Svetska zdravstvena organizacija je, kaže Ilić, oformila komisiju koja se bavi izveštavanjem o virusu korona i napravljeni su timovi ljudi koji sa društvenih mreža uklanjaju dezinformacije o tome. Kao jedan od najvećih društvenih problema u zemlji izdvojen je nedostatak sučeljavanja mišljenja. U vezi sa tim, Ilić navodi da u Srbiji nema dijaloga, već samo monologa, da je novinarstvo postalo navijačko i da nas to dovodi u situaciju da više nismo birači, već samo navijači. Postoje momenti kada se novinarstvo u Srbiji sroza za jedan stepenik. Meni je poslednji takav stepenik bio želudac Darka Lazića na naslovnoj strani.

9a8c5ed8 75ae 4917 8e6a 8572007804c5Medijsko prelistavanje sa Draganom Ilićem; Foto: Aca Cvetković

Nakon Medijskog prelistavanja, Dragan Ilić je za Studentski dnevni list govorio o položaju radija danas, o slobodi i kreativnosti u novinarstvu, kao i o budućnosti novinarske profesije.

Koja je uloga radija danas? U kojoj meri ga televizija i internet ugrožavaju?

Dragan: Radio je bio i ostao najbrži medij i medij koji je najiskreniji prema slušaocima, koji najbolje prenosi emociju. Tehnološke inovacije su mu samo pomogle i lepo se povezao sa internetom, za razliku od televizije koja u internetu vidi konkurenciju. Stvoren je drugačiji sistem slušanja, tu su podkast i komunikacija sa slušaocima. Time je radio dobio neku vrstu pojačanja i u tehničkom i u sadržajnom smislu.

Kada govorimo o medijskoj manipulaciji, uglavnom najpre pomislimo na televiziju, onlajn medije i štampu. Koliko ima manipulacije kada je reč o radiju?

Dragan: Ne može se to razdvojiti, manipuliše se generalno medijima. Aktuelna je estradizacija politike i medija. Imamo medijsku džunglu svesno postavljenu tako da se prikrije manipulacija i da se izbegnu zakonski propisi. Način na koji se izveštava u medijima preslikan je na politiku i to je sada jedan medijski konglomerat kojim se promoviše populizam i koji nema za cilj razvoj kritičke svesti.

Kolumnista ste nedeljnika Vreme i dobitnik ste nagrade za televizijsku kritiku Dušan Duda Timotijević. Koliko su ljudi kod nas zainteresovani za kritiku društva u bilo kojoj formi?

Dragan: Mislim da ljude ipak zanimaju važne stvari. Mislim da žele da znaju da li je vazduh čist, kako da bolje funkcionišu službe i slično. To što se građani stalno okreću nekoj lakoj zabavi ukazuje na to da mediji ne daju priliku ljudima da govore o stvarima koje su im važne. Na primer, prisustvovao sam tribinama o mentalnom zdravlju i tu dolazi veliki broj ljudi, ima dosta zainteresovanih za tu temu. Govore o problemu, o svojim iskustvima, tragaju za rešenjima... Mislim da ljudi samo nemaju priliku da takve stvari vide i čuju u medijima, jer su oni zatrpani nekim drugačijim sadržajima. Razlog je komercijalne prirode, odnosno zarada, ali i skretanje pažnje od važnijih problema.

ilicdraganfsejhwehrwagwDragan Ilić; Foto: Milica Stanojević

Kako proceniti kojim medijima verovati?

Dragan: Ne postoji medij kome treba apsolutno verovati. Mislim da se vremenom mogu prepoznati ljudi sa integritetom, čiji stavovi mogu biti relevantni. Moramo da razvijemo i sposobnost da čujemo suprotno mišljenje. Čak i ako sa nekim nismo saglasni, moramo naučiti da ga saslušamo i da razmislimo o tome zbog čega on tako razmišlja, da li je u pitanju samo interes ili postoji još nešto.

U jednom intervjuu rekli ste da u našim medijima nema prostora za slobodu i kreativnost, već se za njih svako mora sam izboriti. Kako se Vi borite za to?

Dragan: To je svakodnevna borba. Za ovih 30 godina, koliko sam u medijima, to je uvek bilo nešto za šta se čovek morao izboriti. Dešava se da poželite da se bavite nekom temom na određeni način, ali da vam kažu da ljude to ne zanima. Vi ipak odlučite da to uradite i ispostavi se da ljude to i te kako zanima. Recimo, emisija 4 i po muškarca je nastala tako što smo želeli da predstavimo kako izgleda kada sednu muškarci u Srbiji i imaju pet različitih viđenja iste stvari. To je eksperiment. Probali smo nešto novo i osvojili neki prostor na kome niko pre nas nije bio. Mislim da svaki medijski sadržaj može da se napravi na originalan način. Može se čak osmisliti originalna vremenska prognoza, da to ne bude puko pokazivanje prstom na ciklone i anticiklone.

Završili ste psihologiju i svirali bubnjeve, ali ste ipak uplovili u novinarske vode. Šta Vas je povelo tim putem?

Dragan: Mislim da nikada nisam bio novinar u klasičnom smislu, jer sam uvek bežao od šablona. Mislim da samo ne treba postavljati granice. Ono što sam naučio studirajući psihologiju mi je i te kako primenljivo u ovom poslu. Nema suvišnog znanja.

Šta biste poručili studentima novinarstva i svima koji žele da se bave tom profesijom? Koji savet biste im dali?

Dragan: Moraju znati da je sada jako teško. Mnogo je teže nego ranije. Ljudi koji žele da se na dostojanstven i profesionalan način bave novinarstvom biće izloženi političkim pritiscima, pritiscima vlasnika medijskih kuća, marketinškim pritiscima i pritiskom činjenice da je novinarstvo degradirano kao profesija. Njihov zadatak biće da vrate dignitet profesije koja je poslednjih 20-30 godina devalvirana. Ne možete samo da se bavite svojim poslom, već stalno morate afirmisati svoju profesiju. Vi ćete biti novinar koji treba da se bavi nekom ozbiljnom temom u Srbiji, a onda će tamo nekog ko postavlja pitanja starletama u nekom rijalitiju takođe nazivati novinarom. Nazivaće vas isto, a treba da pokažete da niste isti.

Ključne reči: društvo , medijsko prelistavanje , medijska pismenost , mediji , novinarstvo , EU info kutak , dragan ilic , Niš , radio ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.