Božo Milošević: Naš najveći problem je neravnomeran položaj na tržištu rada

| nedelja, 11 jun 2017 12:46 |
Kategorija: Fakulteti

Promocija knjige profesora Boža Miloševića Sociološki temati – o radu, obrazovanju i kulturi održana je u velikoj sali Filozofskog fakulteta. Na promociji su, pored autora, govorili i prof. Ljubiša Mitrović i doc. Gordana Stojić.

Božo Milošević: Naš najveći problem je neravnomeran položaj na tržištu rada
?? Foto: Aleksandra Ničić

Knjiga Sociološki temati je rezultat dugogodišnjeg istraživačkog i naučnog rada profesora Miloševića, koji i sam ističe da je ona došla kao završno obrazloženje nekih prethodnih knjiga. Prof. Ljubiša Mitrović predstavio je dve tematske celine o obrazovanju i kulturi. Istakao je da se sve manje sociologa profesionalno bavi pitanjima sociologije rada, ekonomske sociologije i da su oni isključivo okrenuti fenomenima masovne potrošačke kulture, u najširem smislu te reči. Takođe, smatra da je potrebna ozbiljniija kritika unutar same akademske zajednice. Doc. Gordana Stojić predstavila je deo o radu, istaknuvši i nekoliko tekstova iz preostala dva dela knjige. Knjiga ima vrlo čvrsto tematsko jedinstvo, ostvareno ne samo tematskim prožimanjem, već i pristupom, istakla je. O knjizi, problemima današnjice i njihovim mogućim rešenjima razgovarali smo sa profesorom Miloševićem.

Koje društvene fenomene analizirate u knjizi Sociološki temati?

Božo: Ovo je moja sedma originalna knjiga i sastoji se od tri tematske celine. Prva celina obuhvata čitav niz tema, socioloških obrazloženja problema koji su u vezi sa radom. Proučava sve o pojmu rada, problemu uticaja organizacije rada na društveni život čoveka, na lični život i identitet ljudi u organizacijama. Druga celina kritički raspravlja o uticaju društva na obrazovanje i obrazovanja na društvenu strukturu i društveni razvoj. Tu se posebno razmatraju pitanja o tome kako u modernim društvima obrazovanje poprima neke druge funkcije. Drugi problem tiče se obrazovnih reformi u srpskom društvu koje su nasleđene iz bivše Jugoslavije. Ideologije malobrojne i političke elite krojile su ideologije obrazovanja. Treća celina tiče se kulture i uticaja kulturnih vrednosti, uključujući i naučne vrednosti, na društveni razvoj i uopšte problema razumevanja kako nauka može da utiče na društveni razvoj i kako ona njemu doprinosi.

1boza

Foto: Aleksandra Ničić

Koji su društveni problemi sa kojima se svakodnevno suočavamo?

Božo: Najveći društveni problem je neravnomeran i nejednak položaj u evropskom i međunarodnom tržištu rada. To su ti globalni problemi, a onda unutrašnji problemi, koji nastaju sa prodorom novoliberalne ideologije i nesnalaženjem onih koji su zaposleni u procesu rada kao radnici, kao i onih koji organizuju proces rada, koji očekuju da najveća vrednost nije raditi nego samo organizovati. Ne podstiču one koji rade da razvijaju svoja umeća i veštine. To je problem nekorišćenja kreativnih sposobnosti ljudi, znači loša organizacija, loša kadrovska politika.

Koja su moguća rešenja za te društvene probleme?

Božo: Nikako ne možemo bez razvijenog sveta, ali sa razvijenim svetom da razvijamo jednu takvu strategiju rada u kojoj su postojeći potencijali prvo istraženi, a onda se podstiču daroviti i kreativni u svim sferama. To u dobrom delu zavisi od organizatora, pogotovo u modernim uslovima u kojima je menadžment, počev od političkog menadžmenta, zadobio nesrazmerno više moći nego što je njegova uloga, u odnosu na one znalce u procesima rada. Malo je onih darovitih menadžera koji znaju da podstaknu istinske znalce, koji su često kritični prema postojećem. Ako se neko ističe, ako ima alternative, on se sputava. Potrebna je promena u sferi, da uvek biramo bolje od sebe. Ja sam na Univerzitetu nastojao da biram bolje od sebe ili one za koje očekujem da će biti bolji od mene. Druga stvar − siromaštvo. Siromaštvo bez aktuelne socijalne politike, ali i bez društvenog razvoja. Nema gotovih rešenja nego ima samo na određen način obrazloženih i podležnih daljem istraživanju.

19047822 908783659260667 2049218249 n

Foto: Aleksandra Ničić

Kako komentarišete stanje u kulturi danas?

Božo: Obično se smatra da je kultura uzvišena delatnost darovitih ljudi, a onda dobrim delom liči, reče to jedan sociolog, na umiruće božanstvo. Jedan od razloga za to je što smo stvarno siromašni kao društvo. Nismo razvili više kriterijume, estetske kriterijume, saznajne kriterijume, humanističke kriterijume, nego najčešće one koji su plod snižavanja kulturnih vrednosti, a i drugih društvenih vrednosti.

Šta biste promenili u principu izučavanja društvenih nauka danas?

Božo: Zavisi, društvene nauke su raznolike. Ali svaka nauka mora da bude kritična prema onome što je istraženo, kritična prema načinu kako je obrazloženo. Metodička kritika, dakle, nezaletanje da ono što je urađeno ništa ne valja nego da se, kada se nešto odbacuje, metodički kaže šta to ne valja, šta nije dobro obrazloženo, šta nije dobro dokazano. A naročito je važno da oni koji pretenduju da u društvu imaju neku moć da nešto urade na terenu istine moraju da se obrazuju. Da čitaju nauku, a ne popularnu štampu i kvazinaučna obrazloženja i analitike.

Vesti sa sličnim temama

Komentare mogu postavljati samo registrovani i prijavljeni korisnici