Azerbejdžan je jedna od najmlađih učesnica Pesme Evrovizije. Ove godine će se u njoj održati 56. takmičenje najpopularnijeg muzičkog takmičenja u Evropi.

Ovo je zemlja sa burnom istorijiom, ispresecana brojnim imperijama − persijskom, turskom i ruskom, koje su uticale na formiranje onoga što je danas predstavlja. Naziv „Zemlja vatre“ potiče od naftnih bušotina koje su svuda.

Glavni grad je Baku, čije ulice podsećaju na ulice najvećih svetskih metropola. Jedino po čemu se vidi blizina Orijenta su neobične velike terase na pomalo oronulim zgradama. U drugoj polovini XIX veka u ovoj prestonici je vladala prva naftna groznica. Preduzetnici su dolazili sa svih strana sveta, nastojeći da ugrabe svoje naftno polje, a bogatstva su stvarana preko noći. Naftni baroni, kako ih je narod zvao, nadmetali su se ko će sagraditi veću i lepšu vilu.

Većina zgrada koje se i danas nalaze u prestonici Azerbejdžana su iz tog doba, a među zanimljivijim je Palata venčanja, u kojoj se i danas sklapa većina brakova u Bakuu. Zgradu je sagradio Muktuzov Muktar. Rođen je u siromašnoj porodici, a njegova životna priča predstavlja ostvarenje sna svakog siromašnog čoveka ondašnjeg Bakua. Međutim, uvek ima nešto što sreću kvari. Iako je stekao veliko bogatstvo, nije se sviđao roditeljima njegove izabranice, jer nije bio tzv. plave krvi. Međutim, bio je veoma uporan i na kraju je, podigavši velelepnu džamiju u mestu svoje drage, dobio blagoslov njenih roditelja. Bračni par Muktar nije imao dece, pa se smatra da je Liza upravo iz tog razloga osnovala školu za siromašnu decu, u prelepoj zgradi gotskog stila.

Idući niz glavnu ulicu Nizami, stiže se do Trga fontana, koji je najčešće mesto izlaska mladih Azerbejdžanaca. Na jednom kraju trga se nalaze moderne građevine, kao što je ekskluzivni, svetski poznat hotel Plaza, a na drugom kraju su očuvane zidine Starog grada. UNESCO je 2000. godine stavio Stari grad na listu zaštićenih spomenika kulture. Poseban utisak starom gradu daju prodavci tepiha, antikviteta i nacionalni restorani. Ovde možete da vidite i Palatu Širvanšaha iz XV veka. Baku je tada bio prestonica države Širvanšaha, a Azeri i Azerbejdžan nisu ni postojali.

Spuštajući se polako od palate, kroz krivudave ulice koje obnova još nije zakačila, prema Kaspijskom moru, dolazi se do simbola Bakua − Devičinog tornja. Ovu građevinu prati legenda o velikoj ljubavi princeze, koja je bila suprotna željama njenog oca. Kralj je želeo da udajom kćeri obezbedi mir sa svojim nadmoćnim susedom. Međutim, u princezinom srcu je bio neko drugi. Pošto je princeza odbila da su uda, kralj je sagradio toranj i naredio da je u njemu zaključaju. Tuga za voljenim bila je prevelika i princeza je navodno skočila u Kaspijsko more.

U blizini Devičinog tornja nalaze se Morski bulevar i veliki park. Ova oblast je, takođe, proglašena spomenikom od nacionalne važnosti. Park je ispunjen kafićima, restoranima, ringišpilima... Na južnom kraju bulevara, na brdu, nalazi se Aleja mučenika (Šehida). U parku, šetajući pored mora, možete videti dok, sa kojeg možete da se provozate brodićem i osmotrite Baku iz „vodene perspektive“.

Komentari (0)